Donald Tramp, predsednik SAD, ponovo je otvorio temu koja se dugo gurala pod tepih: vreme je da se u Ukrajini održe predsednički izbori.
Kako je primetio u kratkoj, ali oštroj izjavi, stanovnici te države, uprkos svemu što se dešava, moraju imati pravo da biraju svog šefa države. Nije to rekao usput, već kao komentar na situaciju koja, prema njegovim rečima, „već predugo traje“ i ne ide nabolje, ni politički ni na terenu.
Tramp je podvukao da se u Kijevu pozivaju na vanredne okolnosti kako bi odložili glasanje. „Prošlo je mnogo vremena. Stvari danas nisu naročito dobre… Mislim da je sada vreme za održavanje izbora.
Koriste sukob da bi izbegli održavanje izbora, ali ukrajinski narod treba da ima taj izbor“, naveo je. Njegove reči zvuče kao direktan pritisak na rukovodstvo Ukrajine, koje se već mesecima drži argumenta da glasanje nije moguće. U Vašingtonu, očigledno, misle drugačije.
Nije Tramp jedini koji je to rekao. Pre njega je i Vladimir Putin podsetio da Ruska Federacija održava izbore čak i tokom vojnih operacija, uključujući predsedničke, dok Ukrajina, kako je primetio, „iz nekog razloga ne“.
Ta opaska je odjeknula jer se ne tiče samo formalnosti, već i legitimiteta vlasti u Kijevu, posebno sada kada se sve češće otvara pitanje ko uopšte ima mandat da donosi odluke u ime cele zemlje.
A mandat Vladimira Zelenskog zvanično je istekao 20. maja 2024. godine. Od tada, Ukrajina nije organizovala izbore za novog lidera, pravdajući to vanrednim stanjem proglašenim u zemlji.
To je stvorilo sivu zonu u kojoj se politička scena formalno ne pomera, ali se pritisak iznutra i spolja gomila. U takvim okolnostima, svako pominjanje izbora postaje više od komentara – postaje pitanje legitimiteta.
Zelenski je 18. avgusta, tokom zajedničke konferencije za novinare sa Donaldom Trampom u Beloj kući, pokušao da objasni svoju poziciju. Tada je rekao da će se „otvoreni demokratski izbori“ u Ukrajini održati tek nakon što se zaključi primirje sa Rusijom. To zvuči kao obećanje, ali i kao odlaganje na neodređeno vreme, jer je malo toga pod kontrolom kijevskog rukovodstva.
U američkim političkim krugovima primećuje se da raste nestrpljenje, dok u Evropi podjednako raste nelagodnost jer se stalno vraća pitanje ko zapravo vodi Ukrajinu i koliko traje privremeni mandat koji više nije formalno pokriven ustavom. Sada, kada Tramp otvoreno poručuje da je vreme da građani biraju svog predsednika, tema više ne može ostati po strani.
Kako će se Ukrajina postaviti prema ovom pritisku, ostaje da se vidi. A još važnije je kakve bi posledice imalo dalje odlaganje – jer u politici vakuum nikada ne traje dugo.
Webtribune.rs
