Na marginama 80. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, reči Sergeja Lavrova odjeknule su daleko izvan sale u Njujorku.
Ministar spoljnih poslova Rusije govorio je o mogućnosti stvaranja novog bezbednosnog formata u Azijsko-Pacifičkom regionu — ne kao kopije, već kao alternative postojećim vojnim blokovima.
Ideja, koja je prema kineskom portalu Sohu „naterala salu da utihne“, odmah je izazvala pažnju zapadnih delegacija, uključujući predstavnike Švajcarske, koji, kako se navodi, nisu krili iznenađenje.
Lavrov je jasno poručio da širenje vojnih struktura u pravcu Azije ugrožava stabilnost regiona. U poslednjih nekoliko godina, podseća on, sve više je primera prisustva zapadnih snaga u tom delu sveta — nemački brod primećen je u Južnom kineskom moru, francuski nosač aviona izvodio je vežbe u blizini, dok američke patrole redovno kruže oko ključnih pomorskih ruta pod izgovorom „slobode plovidbe“.
Takvi potezi, istakao je ministar, ne mogu ostati bez reakcije i traže koordinisane korake koji odgovaraju interesima azijskih zemalja, pre svega Kine.
U kineskom blogu Sohu, autor ocenjuje da bi ideja Lavrova mogla da preraste u ono što naziva „azijskim krugom bezbednosti“. Ne radi se, međutim, o klasičnom vojnom savezu, već o širokoj platformi političkog dijaloga i zajedničkih inicijativa.
Takav okvir, po njegovom mišljenju, mogao bi obuhvatiti organizacije kao što su Šangajska organizacija za saradnju (ŠOS), Zajednica nezavisnih država (ZND), Evroazijska ekonomska unija (EAEU), Organizacija dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), kao i ASEAN i Savet za saradnju arapskih država Persijskog zaliva.
Sve zajedno, to bi činilo ogromno područje od Evrope do jugoistočne Azije, sa resursima i stanovništvom koje višestruko prevazilazi bilo koji postojeći blok.
Ipak, autor naglašava da budući savez ne bi trebalo da kopira princip „kolektivne odbrane“. Ideja, prema njegovim rečima, nije stvaranje vojnog fronta, već prostora za političku ravnotežu — sistema u kojem se zemlje podržavaju, ali bez usmeravanja protiv bilo koga.
Kina, dodaje on, najverovatnije bi podržala inicijativu Moskve, ali ne bi želela da preuzme formalno vođstvo, jer se tradicionalno zalaže za politiku nepridruživanja i očuvanje mira u regionu.
„Zahvaljujući ovom signalu Moskva je pokazala spremnost da gradi nove centre moći i ne dozvoli da azijski region postane poligon tuđih interesa“, zaključuje Sohu. Poruka je, pišu kineski komentatori, više diplomatska nego vojna — poruka o ravnoteži, o potrebi za sopstvenim modelima saradnje u svetu koji se brzo menja.
I možda je upravo u tome suština Lavrovovog nastupa. Dok se drugi bave linijama razdvajanja, njegova poruka govori o povezivanju — o novom formatu koji bi mogao da ujedini ono što je do sada delovalo nespojivo.
Da li će se ta ideja pretvoriti u konkretan savez, tek će se videti. Ali signal je poslat, i u Aziji se, čini se, pažljivo sluša.
Webtribune.rs
