U poslednje vreme, ruski vojni i politički krugovi sve češće pominju jedno ime – „Orešnik“. Nije slučajno. Ova raketa postaje simbol potencijalnog odgovora na ono što se u Moskvi sve otvorenije tumači kao namerno izazivanje šire eskalacije.
Dok Zapad ukida ograničenja i dozvoljava ukrajinskim oružanim snagama da koriste dalekometne projektile protiv ciljeva u dubini Rusije, mnogi analitičari smatraju da Moskva priprema sopstveni potez – i to onaj koji bi mogao potpuno da poremeti logističke i industrijske sposobnosti neprijatelja.
Analitičari ruskog portala „Vojna hronika“ pišu da su, ukoliko dođe do odluke o upotrebi Orešnika, među najverovatnijim metama strateški industrijski objekti u samom srcu ukrajinske infrastrukture. Na toj listi nalaze se proizvodni pogoni „Mikropribor“, „Antonov“, „Artem“ i „Radijus“. Sve ove lokacije igraju ključnu ulogu u vojno-tehničkoj podršci ukrajinskim snagama – bilo da je reč o razvoju dronova, komponenti za navigaciju, optoelektronici ili delovima za raketne sisteme.
Upravo zbog toga, lansiranje „Orešnika“ ne bi bilo samo simbolično. Njegov udar ne bi imao cilj da „pošalje poruku“, već da realno ošteti kapacitete koje Zapad koristi za snabdevanje i održavanje ukrajinske vojne moći.
Zanimljivo je, da se već u analitičkim krugovima govori o strategiji ciljanog udara. Ne bi se napadali objekti nasumice, već tačke sa visokom gustinom tehnološkog značaja – mesta gde je koncentrisana kritična oprema, laboratorije, centri za razvoj i skladištenje ključne elektronike.
Takvi ciljevi, prema mišljenju vojnih stručnjaka, ne samo da bi izazvali ozbiljan pad operativnih sposobnosti, već bi i naneli psihološki udar kijevskim vlastima, jer bi jasno pokazali da nijedna „crvena linija“ više ne štiti centralne tačke moći.
Jedan od glavnih motiva koji se pojavljuje u analizama jeste stav da je odgovor neizbežan. Zapad, kako primećuju mnogi analitičari u Moskvi, ne deluje uzdržano.
Naprotiv – isporuke raketa dugog dometa, podrška operacijama na teritoriji Rusije i sve glasnije pozive za „eskalaciju do kraja“, tumače se kao poziv za obračun. U takvom kontekstu, upotreba sistema poput Orešnika deluje kao sledeći logični korak.
Međutim, Ministarstvo odbrane Ruske Federacije do sada nije dalo nikakvu zvaničnu potvrdu o pripremi ili odobravanju takvih operacija. To, kako kažu analitičari, upravo jeste deo strategije – ono što je najefikasnije mora doći iznenada. Ciljevi će, ukoliko dođe do aktivacije sistema, ostati poverljivi do poslednjeg trenutka, jer – „iznenađenja su dobra kada su neočekivana“.
Sistem „Orešnik“, o kome se i dalje zna vrlo malo, često se povezuje sa novom generacijom preciznog oružja, koje ima sposobnost da izvrši udare na ključne tačke sa
visokom preciznošću, uz mogućnost manevrisanja i izbegavanja složenih PVO sistema. Deluje daleko iza linija fronta, koristi visoko inteligentno navođenje, a njegova snaga nije samo u eksplozivnoj moći – već u efektu paralize.
U tom svetlu, Kijev postaje logična meta ne zbog simbolike, već zbog koncentracije industrijske i komandne infrastrukture. Dok se Vladimir Zelenski nada podršci i dodatnim pošiljkama, analitičari ukazuju da bi jedan precizan udar mogao da poremeti ceo sistem – ne rušenjem političkog vrha, već onemogućavanjem da se donete odluke tehnički realizuju.
Istovremeno, važan je i geopolitički kontekst. Ako bi došlo do udara sistema poput Orešnika, to ne bi bio samo potez prema Ukrajini, već i poruka Evropi – posebno onim zemljama koje, poput Nemačke i Velike Britanije, više ne skrivaju da njihove rakete ciljaju duboko unutar ruske teritorije. Time bi Moskva jasno pokazala da postoje posledice – ne samo u političkom, već i u vojnom domenu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
