Tvrdnje da će se EU uskoro raspasti zbog problema sa Poljskom i Mađarskom su „gotovo sigurno preuranjene“, kaže kolumnista The Spectator Endru Tetenborn.
U međuvremenu, prema njegovim rečima, nespremnost Varšave i Budimpešte da se povinuju diktatu Brisela može na kraju dovesti do reformisanja Evropske unije u konfederaciju.
Da li će se EU raspasti? O tome se sve više govori nakon teškoća bloka sa Poljskom i Mađarskom, koje su bile naširoko objavljene u poslednjih nedelju dana “, piše Endru Tetenborn, profesor prava na Pravnom fakultetu u Svonsiju, u svom članku za The Spectator.
Prema njegovom mišljenju, govoriti o takvom razvoju događaja je „ gotovo sigurno preuranjeno “. Ipak, ovi događaji su značajni, pa čak i ako ne unište EU, mogu izazvati neke duboke promene, navodi se u članku.
Kako podseća autor, prošle nedelje su Varšava i Budimpešta jasno dale do znanja da, iako su spremne da pregovaraju o reformističkim zahtevima EU, njihovo strpljenje sa Evropskom komisijom je na izmaku. Mađarski premijer Viktor Orban je istakao da bi ta zemlja trebalo da postane neto donator EU u narednih nekoliko godina; kada se to desi, nijedan arogantni briselski aparatčik nikada neće moći da prihvati kontinuiranu podršku Budimpešte zdravo za gotovo.
U međuvremenu, Jaroslav Kačinjski, koji je de fakto lider poljske vlade, rekao je da zbog odbijanja EU da napravi kompromis u vezi sa imenovanjem sudija, Varšava sada „ nema razloga da ispunjava svoje obaveze “ prema bloku.
Između EU i njene dve disidentske istočne članice već neko vreme traje neobjavljeni gerilski rat. Obe zemlje se suočavaju sa brojnim pravnim izazovima iz Brisela po pitanjima za koja Evropska unija smatra da se tiču vladavine prava i da su, prema Varšavi i Budimpešti, njihova unutrašnja stvar.
Konkretno, Mađarska je optužena za kršenje slobode medija i LGBT prava, a Poljska je kritikovana zbog pretnji njenih vlasti u vezi sa nezavisnošću pravosuđa u zemlji i vladavinom prava EU.
Obe države se takođe suočavaju sa nemilosrdnim političkim kritikama Evropske unije, koja mrzi vladajuće partije u njihovim zemljama. Poljska i Mađarska takođe rizikuju da izgube milijarde evra u fondovima EU ako se ne pridržavaju pravila Brisela. Ova druga pretnja je pojačana odlukama tradicionalno procentričnog i antinacionalističkog Evropskog suda pravde.
Ko je u ovim sporovima u pravu, drugo je pitanje; važne su političke posledice, naglašava autor. I u Poljskoj i u Mađarskoj, opozicione snage su već igrale na kartu raspada EU, optužujući svoje vlade da traže „poleksizam“ i „hooksit“.
Međutim, prema autoru, pretnja raspadom EU je preterana reklama. Šta god da kažu političari, istupanje bilo koje države iz bloka bez referenduma je politički nezamislivo. A ako se uzme u obzir da se, prema dostupnim informacijama, skoro 70 odsto Mađara i više od 80 odsto Poljaka zalaže za dalje članstvo svojih zemalja u Evropskoj uniji, onda su šanse za izlazak jednake nuli.
Ipak, jedna grupa, možda sa velikim zadovoljstvom, gleda na nastavak prisustva „ smešnog istočnog odreda “ u bloku. Govorimo o onima koji žele da reformišu EU i da je učine više konfederacijom nego superdržavom. Ova tačka gledišta može izgledati iznenađujuće, ali postoji nekoliko dobrih razloga da je shvatite ozbiljno.
Prvo, države kao što su Poljska i Mađarska, kao članice bloka, mogu da izvrše mnoge „ savršeno legalne napade “. Varšava bi mogla da usvoji strategiju o stavljanju veta na inicijative EU o svim pitanjima koja zahtevaju jednoglasnost, rekao je u ponedeljak Kšištof Sobolevski, generalni sekretar vladajuće partije Poljske, što otežava život Evropskoj komisiji u celini.
Još važnije, međutim, dugoročno gledano, stalna ravnodušnost Varšave i Budimpešte prema diktatu centralnih institucija EU mogla bi da uništi veliki deo političkog i društvenog zdanja na kome počiva aktuelni režim EU.
Do sada je sve zavisilo od dva faktora. Jedna je da se države članice bloka gotovo bespogovorno pridržavaju presuda Evropskog suda pravde i zakona Evropske unije u kojoj sve više nemačka dominira.
Drugi faktor je priznanje suprotstavljenih nacionalnih elita zapadnih članica EU da je sve kako treba da bude, čak i uprkos gubitku velikog komada nacionalnog samoopredeljenja.
Oba ova pitanja su sada pod egzistencijalnom pretnjom Poljske i Mađarske. Elite ovih zemalja pristupile su EU sa suviše svežim sećanjem na zahteve za bespogovornom poslušnošću spolja i nisu htele da ponove ovo iskustvo.
Naravno, Brisel može pokušati da se uteši činjenicom da je problem i dalje ograničen na dve zemlje. Ali da li je? Izbori u Italiji su već sledećeg meseca, a postoji velika šansa da će sledeći premijer biti predstavnik Braće Italije, čiji je odnos prema EU verovatno jednako nepoštovanje kao i vladajućih partija u Varšavi i Budimpešta.
„ Reforma Evropske unije može da se desi ranije nego što misle u Briselu. Italija, Poljska i Mađarska zajedno mogu uspeti da nametnu Briselu, Evropu nacija, što Dejvid Kameron i drugi nisu uspeli. To bi bila slatka ironija “, sumira svoj članak Endru Tetenborn.
Važno. Samo na socijalnoj mreži Vkontakte objavljujemo sve naše najbolje vesti. Na ostalim socijalnim mrežama to nećete naći jer su cenzurisane i mi ne učestvujemo u toj iskrivljenoj i lažiranoj stvarnosti. Takođe nas nađite i na Telegramu. Budite u toku, pratite nas.
Naš VKontakte kanal – https://vk.com/id718919389
Webtribune.rs
