SAD su potpuno propale u svojim naporima da dostignu bilo šta približno potpunoj dominaciji nad Rusijom, a time i nad ostatkom planete.
Ne bi bilo preterano reći da je govor predsednika Putina u obraćanju Saveznoj skupštini 1. marta 2018. godine imao tektonski efekat na svetsko javno mnjenje. U početku su neki pokušavali da to odbace kao “ruski propagandu“ ili “loš CGI,“ ali su vrlo brzo shvatili: Rusi su već rasporedili, ili će rasporediti, sisteme oružje koji su decenijama ispred bilo čega sličnog na Zapadu, i protiv kojih Zapad nema odbrambene mere.
Za one koji su zainteresovani za dobar rezime o ovom oružju, pogledajte ovaj prilično dobro urađen video RT-a.
Svedočeći pred Komitetom za oružane snage u Senatu, general vazduhoplovstva Džon Hajten, otvoreno govoreći o hipersoničnom oružju, je pod zakletvom rekao:
“Naša odbrana je naša sposobnost odvraćanja. Mi nemamo nikakvu odbranu koja bi mogla odbiti upotrebu takvog oružja protiv nas, tako da bi naš odgovor bio naša sila odvraćanja, što bi bila trijada i nuklearne mogućnosti kojima moramo odovoriti na takvu pretnju.“
[adsenseyu1]
Narodski rečeno, to znači sledeće: postoje samo dva načina za odvraćanje napada – odbijanje ili kažnjavanje. Odbijanje je kada sprečite svog protivnika da vas udari; a kažnjavanje je kada ga naterate da plati cenu tog napada.
Kažnjavanje je vrlo nezgodna i neželjena situacija, ne samo zato što daje drugu stranu “eskalacionoj dominaciji,“ već i zato što upotreba nuklearnih sposobnosti protiv istih ili čak i naprednijih supersila poput Rusije u suštini podrazumeva kolektivno samoubistvo.
Razmislite o tome jednostavnom, praktičnom smislu. Recimo da Rusija onemogući ili čak potopi nosača američke mornarice sa nekoliko hipersoničnih raketa. Šta biste vi uradili kao američki predsednik? Ruska mornarica jednostavno nema tako unosnu (i vrlo simboličnu) metu kao što je američki nosač aviona, ali čak i da odlučite da udarite na Admirala Kuznjecova ili tešku nuklearnu raketnu krstaricu Petar Veliki, da li biste rizikovali da koristite nuklearke, iako bi Rusi mogli odgovoriti na isti način?
Trenutno ne postoji američka krstareća raketa koja je sposobna da pogodi, a kamoli potopi, ni Kuznjecova niti Petra Velikog (oboje imaju naprednu vazdušnu odbranu koja lako može poraziti čak i roj subsoničnih američkih protivbrodskih raketa, pogotovo ako su u pratnju, kao što će i biti).
Poenta je sledeća: nedavni ruski napredak u raketnoj tehnologiji je u suštini učinio američku pomorsku flotu prilično beskorisnom u sukobu sa Rusijom (a verovatno i Kinom). Istovremeno, ruski napredak u vazdušnoj odbrani nije samo čitav američki ABM sistem načinio suštinski beskorisnim, već i osporava američki kamen temeljac svih njihovih taktika: vazdušnu superiornost. Ova realnost polako ali sigurno tone. To znači da je mnogo milijardi američkih dolara od poreza potrošeno uzalud. Ne samo to, već je čitava američka vojna strategija sada zastarela.
[adsenseyu4]
Ali, ima još loših vesti za AngloCionističko carstvo: u nedavnom intervjuu generala Jurija Borisova, zamenik premijera za odbrambenu i svemirsku industriju je imenovao šest sistema oružja koji, po njegovom mišljenju, nemaju protivnika u zapadnim arsenalima. Ovo uključuje ona koja skoro nikada ranije nisu pomenuta (ili jesu veoma retko):
- Teška ICBM “Sarmat“ sa sistemom MIRV
- Suhoj Su-57, poznat kao “PAKFA,“ borbeni avion 5. generacije razvijen za vazdušnu superiornost i operacije napada
- Revolucionarni glavni borbeni tenk T-14 “Armata“
- Sistem vazdušne odbrane dugog dometa S-500
- Mobilni antisatelitski sistem “Nudol“
- Kopneni mobilni sistem ometanja za satelitske komunikacije “Trijada-2S“
I dok su prva četiri navedena sistema poznata već neko vreme, vrlo malo se zna o Nudol ASAT ili Trijada-2S sistemima. Pre nekoliko godina, 2015. godine, The Washington Free Beacon je napisao jedan članak o Nudol sistemu pod nazivom “Testovima leta antisatelitske rakete u Rusiji, Moskva se pridružuje Kini u podizanju svemirskog ratovanja,“ ali nisam uspeo da pronađem ništa na engleskom jeziku o Trijadi-2S. Međutim, postoji nekoliko objavljenih članaka o ova dva sistema na ruskom jeziku, i ja ću ih ovde rezimirati, počevši od Nudol sistema.
Sistem oružja Nudol
Jedan ruski bloger je objavio ono za šta je on rekao da je crtež Nudol sistema uzet iz internog kalendara korporacije Almaz-Antey. Tako bi Nudol trebalo da izgleda . Iako je ipak zanimljiva, ova slika zapravo otkriva vrlo malo o Nudolu. Samohodni transporter raketa (TEL) i dva raketna kontejnera, baš kao i kod S-300V, nije baš mnogo toga za obraditi.
Ruski izvor identifikuje Nudol kao deo mnogo većeg sistema pod kodnim nazivom “A-235/RTTs-181M/OKR Samolet-M,“ koji je formiran integrisanjem tri odvojena sistema, dugog dometa, srednjeg dometa i kratkog dometa. Ako je to istina, to bi ukazalo na to da iako je raketni lanser Nudol mobilan, verovatno će imati vezu o podacima o ciljanju i od mobilnih i od fiksnih ruskih radara.
Zapravo, isti izvor potvrđuje da će ovi sistemi biti potpuno integrisani u masivne Don-2M (i verovatno Voronjež i Darijal) radare za rano upozorenje. Izgleda da su Rusi radili na inicijalnim konceptima ovakvog sistema oružja od 1990-ih godina i da je 30 godina kasnije taj sistem još uvek u razvoju. Međutim, neki njegovi delovi, kao što je sam Nudol, izgleda da su blizu završetka. Ovde je takođe interesantno napomenuti da sistem “Prometej“ S-500, koji je takođe pomenuo general Borisov i koji bi trebalo da zameni i S-300 i S-400 u ruskim oružanim snagama, takođe navodno ima antisatelitske sposobnosti (zajedno sa antibalističkim i protivavionskim raketnim sposobnostima).
Iako su specifičnosti i dalje nejasne, izgleda da su Rusi odlučili da izgrade višeslojnu ali potpuno integrisanu vazdušnu odbranu, antibalistički i antisatelitski sitem, a sada kada su se SAD u potpunosti povukle iz ABM Sporazuma, oni se pripremaju za razvijanje u ABM i ASAT segmentima u narednih nekoliko godina.
Trijada-2S sistem
Izgleda da se, ponovo, ne bavimo jednim sistemom ovde, već sa dva: mobilnim antisatelitskim kompleksom Rudolf i mobilnim kompleksom radio elektronskog uništavanja komunikacionih satelita Trijada-2S.
Ruski izvori o Rudolfu govore kao o mobilnom “udarnom“ sistemu, implicirajući na fizičko uništenje ciljanog satelita, dok Trijada-2S izgleda da uništava satelitske elektronske komunikacija (nazvano “elektronsko potiskivanje“ u ruskoj terminologiji). Kao što je slučaj i sa Nudolom, čini se da su ovi sistemi još uvek u fazi razvoja i da još uvek nisu prihvaćeni za raspoređivanje.
Vredi napomenuti da je nekadašnji Sovjetski Savez već razvio neke antisatelitske mogućnosti, uključujući ASAT raketu 79M6 (ispaljenu iz presretača MiG-21D) i Rokot/Nariad-V kopneni raketni sistem. To su sve visoko klasifikovane stvari i specifičnosti ostaju nejasne, ali činjenica da se nastavlja rad na ovim sistemima i da je general Borisov odlučio da javno pomene ove sisteme ukazuje na to da su Rusi odlučni u nastojanju da razviju robusnu antisatelitsku sposobnost.
Porubshchik-2 – novootkriveni ASAT
U nedavnom članku novinske agencije RIA Novosti je opisan još jedan ASAT sistem: Porubshchik-2. RT je objavio taj članak na engleskom. Iako se članak RT-a uglavnom fokusira na nove sposobnosti elektronskog ratovanja ovog avona, ruski tekst više naglašava činjenicu da će ovaj avion za elektronsko ratovanje imati ASAT sposobnosti. Ovaj sistem je još uvek u razvoju, ali u najmanju ruku, to pokazuje da Rusi sada razvijaju pun spektar antisatelitskih sistema.
Ruski plan za suprotstavljanje američkoj vojnoj pretnji postaje sve jasniji i jasniji sa svakim narednim danom. Ja bih sumirao na sledeći način:
Američke sposobnosti – Ruski odgovor
ABM sistem – pokretna hipersonična balistička krstareća raketa veoma dugog dometa
Američki nosači aviona i kopnene flote – pokretna hipersonična balistička krstareća raketa veoma dugog dometa
Američka vazduhoplovna snaga i krstareće rakete – napredna i integrisana vazdušna odbrana + višenamenski borci 5. generacije
Američke podmornice za napad – napredne dizel-električne/AIP podmornice u primorskim i priobalnim vodama
Američka komanda, kontrola, komunikacije, mreže i sateliti – sistemi za elektronsko ratovanje i antisatelitski sistemi
Raspoređivanje SAD-a/NATO-a u blizini Rusije – tenkovske vojske sa T-14, udvostručavanja veličine vazdušnodesantnih snaga, Iskander rakete
Američke nuklearne sile – raspoređivanje sledeće generacije SSBN, putnih i železničkih mobilnih ICBM, PAK-DA (nova generacija bombardera) i ABM sistemi
Ciljanjem američkih svemirskih kapaciteta, Rusija cilja na izuzetno važan i trenuto izuzetno krhak segment američkih oružanih snaga, a udar na to se ne može prenaglasiti.
Već je poznato da američka vojska gotovo da nema praksu da radi u okruženju elektronskog ratovanja i da su, zapravo, sposobnosti elektronskog ratovanja SAD-a stagnirali tokom godina.
U doba napredne komunikacije ratovanja centriranog na mrežu, poremećaj ili eliminacija bilo kog značajnog segmenta američkih svemirskih sposobnosti bi imala dramatičan uticaj na sposobnosti ratovanja SAD-a. Baš kao što je i američko taktičko vazduhoplovstvo gotovo u potpunosti zavisilo od podrške AWAC-a, sve grane američke vjske su navikle da uživaju u naprednim komandnim, kontrolnim, komunikacionim, kompjuterskim, obaveštajim, nadzornim i izviđačkim sposobnostima (C4IR), i to je ono što Rusi žele da im ospore (a možete se kladiti da i Kinezi rade na tome).
Ovo ne znači da je Rusija postigla nešto blizu potpune dominacije nad SAD, ali znači da su SAD potpuno propale u svojim naporima da dostignu bilo šta približno potpunoj dominaciji nad Rusijom, a time i nad ostatkom planete.
Važno je shvatiti da, iako je za SAD ključno da postignu superiornost, za Rusiju je dovoljno da ospori tu superiornost SAD-u. Stoga, Rusija nema potrebu da postigne bilo šta što čak i izdaleka podseća na poptunu dominaciju nad SAD/NATO – sve što ona treba da postigne jeste da onemogući Carstvu da je potčini silom ili uz pretnju silom.
Veliki problem unutrašnje konkurencije
Baš kao što sam predvideo u svom članku “Smisao ruskih boraca 5. generacije u Siriji,“ sada postoje zvanične izjave na visokom nivou koje ukazuju na to da bi Rusija mogla proizvesti samo ograničen broj Su-57.
Razlog? Taj što su Su-35S 4++ generacije već vrlo dobri i mnogo jeftiniji od Su-57, i da ruski novac treba usmeriti ka razvijanju 6. generacije višenamenskih boraca.
Drugim rečima, glavna pretnja programu Su-57 nije strana konkurencija (Rusi žele da ponude Su-57 za izvoz!), nego unutrašnja konkurencija. Ista stvar se dogodila sa programom MiG-35 (a pre toga i sa projektom MiG 1.44): pobedio ih je Suhoj. Izgleda da je MiG-35 konačno izabran kao frontalni avijacijski borac, ali celokupan obrazac je jasan: za razliku od SSSR-a, Rusija ne može sebi priuštiti da razvija mnogo sličnih ili preklapajući sistema oružja u isto vreme. Neki sistemi oružja će biti proizvedeni u ograničenim količinama, dok bi drugi mogli biti otkazani u potpunosti.
Nešto slično će se verovatno desiti unutar ruskih ASAT programa: projekti će se takmičiti i neće svi biti razvijeni. Ipak, ono što je jasno jeste da Rusi vrlo intenzivno rade na brojnim različitim tehnologijama čija će svrha biti uništenje američkih svemirskih sposobnosti u ranim fazama bilo kog sukoba.
Za razliku od toga, SAD su potrošile toliko novca na veoma unosne ali beskorisne sisteme oružja, da će za ponovno pokretanje celokupnog ASAT programa biti potrebno mnogo vremena (čak i ako je Tramp već izjavio da želi da izgradi “svemirske sile“), verovatno decenije.
Razvoji modernih sistema oružja imaju ogromnu “inerciju“: teško ih je započeti, teško ih je razviti, i teško je prestati kada jednom započne. Ovo je posebno istinito za duboko korumpiran i zaluđen vojno-industrijski kompleks (MIC) poput američkog.
S obzirom na trenutnu krizu AngloCionističkog carstva i trgovinski/sankcijski rat koji Tramp trenutno vodi na većem delu planete, šanse da planeri američkih snaga isprave svoje prošle greške i adekvatno odreaguju na novu realnost su verovatno vrlo blizu nule.
Trampov pokušaj da razvije svemirske sile je stoga još jedan zakasneli slučaj. Raskorak između reklamiranih i stvarnih američkih vojnih kapaciteta će postati još veći u doglednoj budućnosti.
Webtribune.rs
