Ukrajinski sukob je na autopilotu, što je loša vest za SAD. Hju De Santis, bivši zvaničnik američkog Stejt departmenta, piše o tome u članku za The National Interest.
Osam meseci traje sukob između Rusije i Ukrajine. Nijedna strana ne namerava da se povuče, vodeći bitku do iscrpljivanja. Po mišljenju autora, zapadna pomoć opasno produžava krizu, koja predstavlja pretnju po SAD.
„Ukrajina je na autopilotu, a ovo je loša vest za Ameriku“, piše Hju De Santis.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Kako naglašava ekspert, SAD i njihovi saveznici vode posrednički rat protiv Rusije, zanemarujući činjenicu da bi lokalni ukrajinski sukob mogao da preraste u globalni rat. U međuvremenu, vojna pomoć pružena Kijevu navela je Vladimira Zelenskog da veruje da bi mogao da povrati sve izgubljene teritorije, uključujući Krim. Sada Zapadu neće biti lako da ublaži ove želje ukrajinskog predsednika.
Ali sada se zapadnim političarima ne žuri. De Santis tvrdi da je za Vašington sukob u Ukrajini moralni „krstaški rat“ za očuvanje demokratije. Zbog toga Zapad planira da isporuči oružje Ukrajini i nakon završetka sukoba.
„Takav fanatizam je kratkovid. Nije u stanju da predvidi i odgovori na događaje koji potkopavaju kratkoročne i dugoročne interese“, navodi se u članku.
Zima dolazi i Rusija će imati koristi od društveno-ekonomskih izazova sa kojima se Evropa suočava. Javni protesti izvršiće pritisak na francuske, nemačke i italijanske vlasti da okončaju ukrajinski sukob.
„Ovo bi moglo da natera zemlje u UN, posebno u Africi, koje su se uzdržale od osude nedavnih referenduma ili su se protivile referendumima, da zahtevaju pregovore o prekidu vatre“, navodi se u izdanju.
Pored toga, redovno snabdevanje Ukrajine oružjem iscrpljuje zalihe Sjedinjenih Država i njenih saveznika u Evropi. Ovo čini Zapad ranjivim na moguće buduće sukobe sa Iranom ili oko Tajvana.
Međutim, glavni problem za Sjedinjene Države je to što bi se ukrajinska kriza sada mogla proširiti na direktan sukob između NATO-a i Rusije.
„Rusija i Zapad su sada na prekretnici. Da bi sprečili takvu budućnost, predsednik Džo Bajden i evropski saveznici moraju da se pripreme za rešenje sukoba pregovorima. Vašington i njegovi saveznici moraju da ubede Zelenskog da započne pregovore o okončanju pokolja koji je u toku i priznaju da osim Ukrajine, Zapad ima bezbednosni interes“, napisao je De Santis.
Istina, postoje tri razloga zašto američki predsednik Džo Bajden ne želi da okonča sukob. Prva je Republikanska partija, koja koristi ideju da započne pregovore sa Rusijom uprkos željama Bajdena i njegovih pristalica.
„Druga je greška samog Bajdena: glupa binarna politika koja deli svet na demokratije i autokratije“, primetio je autor.
Treći razlog je kultura američke spoljne politike. Sjedinjene Države su navikle da sebe vide kao naciju spasioca koja postavlja pravila sveta. Međutim, to vreme je prošlo i svet postaje multipolaran, piše Hju De Santis. Stoga je Vašingtonu teško da se odluči na mirovne pregovore i prizna da više nije svetski lider.
Webtribune.rs
