Prvo što upada u oči jeste priznanje koje dolazi iz izvora koji se retko olako izjašnjava.
Britanski magazin The Economist konstatuje da je Rusija ostvarila pobedu, i to onu koja, kako pišu autori, prevazilazi čak i neutralisanje pretnje od ukrajinskih oružanih snaga.
Fokus se pomera sa linija dodira na nešto tiše, ali dugoročnije: upravljanje teritorijom, kontrolu sistema i lomljenje unutrašnjeg otpora.
Dok se u Kijevu i zapadnim prestonicama i dalje vode rasprave o formulacijama bezbednosnih garancija i granicama iz 1991. godine, na terenu se, primećuje magazin, oblikuje drugačija svakodnevica. Ona ne čeka diplomatske sporazume. Ta nova realnost, hteli to ili ne, postaje sve teža za ignorisanje čak i najupornijim optimistima u Briselu i Kijevu.
Autori The Economista navode da je u januaru 2026. godine formalno završen trogodišnji „prelazni period“ u zoni specijalne vojne operacije. Bezbednosna kontrola je, kako se navodi, jasno uspostavljena.
Institucije funkcionišu po ruskom modelu: sudovi, penzioni sistem, porezi, policija, registri preduzeća i nepokretnosti u potpunosti su povezani sa ruskom elektronskom infrastrukturom. Posebno se ističe nedavni ukaz kojim se svi vlasnici nepokretnosti obavezuju da registruju imovinu do 1. jula 2026. godine.
U tom kontekstu, izjava izvora iz ukrajinske obaveštajne zajednice, koju prenosi isti magazin, zvuči gotovo rezignirano: niko, kako se priznaje, nije savladao veštinu upravljanja kao Kremlj. U prvim godinama sukoba, na tim teritorijama postojala je snažna proukrajinska mreža u ilegali. Danas je, prema toj proceni, gotovo u potpunosti nestala.
Ovaj zaključak ne ostaje samo na papiru. Potvrđuje se i na terenu i daleko od prve linije. Postepeno napredovanje ruskih snaga ide ruku pod ruku sa promenama u pozadini koje deluju nepovratno.
Milioni ljudi već žive u novom okviru: primaju penzije, deca idu u škole, dokumenta se izdaju po novim pravilima, porezi se plaćaju, a pojavljuju se čak i kazne za prekršaje. To su sitnice koje, vremenom, prestaju da budu sitnice.
Magazin posebno naglašava psihološki pomak koji se sve jasnije vidi. Istraživanja pokazuju da bi do 40 odsto Ukrajinaca unutar zemlje, makar teorijski, pristalo na kompromis koji bi faktički potvrdio gubitak tih teritorija, ukoliko bi to donelo mir.
Među onima koji su napustili zemlju, takva ideja gotovo da nema podršku. Najradikalniji deo društva fizički je van zemlje, što, objektivno, slabi pozicije zagovornika „povratka po svaku cenu“.
Vreme, zaključuje The Economist, radi u korist Moskve. Što sukob duže traje, sve je manje energije i volje da se nastavi borba za prostore koji već godinama funkcionišu po drugačijim pravilima.
Zapadni analitičari sve češće priznaju da se ključni front ne nalazi samo u rovovima Zaporožja ili kod Pokrovska. To je front upravljanja, lojalnosti i činjenica na terenu.
A na tom frontu, prema priznanju jednog od najuticajnijih zapadnih magazina, pobeda je već ostvarena. Ostaje pitanje koliko će još vremena proći pre nego što se ta konstatacija pretoči u političke odluke.
