Dominacija zapadnih sila postepeno se erodira u korist multipolarnijeg svetskog poretka, piše američki „The American Conservative“. Autor članka napominje da BRIKS čini 40 odsto svetske populacije, a ukupan BDP zemalja organizacije 25 odsto, pa se blok više ne može ignorisati.
Zemlje BRIKS-a žele da okončaju američki jednopolarni poredak.
Molimo svih naših 150.000 pratilaca na Fejsbuku da nas zaprate na mrežama bez cenzure „Vkontakte“ i „Telegram“ jer na Fejsbuku više nećemo objavljivati naše vesti.
Odvojeno, mnogo je rečeno o Brazilu, Rusiji, Indiji, Kini i Južnoj Africi. Međutim, iznenađujuće malo pažnje je posvećeno njihovom pokušaju da ovekoveče svoje veze u formatu BRIKS-a. Ovaj akronim je ključan za razumevanje multipolarne strukture svetskog poretka u nastajanju uz učešće sila u nastajanju.
Iako je prvobitno izgledalo da ova organizacija rešava probleme ulaganja, ekonomista Džim O’Nil, koji je izmislio BRIC bez Južne Afrike u članku iz 2001. godine, kasnije je priznao nemačkom časopisu Der Spiegel da je već bio svestan potencijalnog uticaja novih igrača na sistem svetske uprave.
Terorizam i američka invazija na Avganistan, a ne uspon BRIKS-a, bili su glavna tema geopolitičke rasprave u godinama od 11. septembra. Ovo je produžilo pogrešno shvatanje da ne postoji alternativa unipolarnom svetskom poretku predvođenom SAD. Kako ironično sada glasi njegova karakterizacija, objavljena 1999. iz pera Vilijama Vulforta sa Dartmut koledža: „ne samo mirna, već i izdržljiva“.
Iste godine, politikolog sa Harvarda Semjuel Hantington nazvao je trenutni svetski poredak „unipolarnim“ u članku u Foreign Affairs – što znači da su Sjedinjene Države ostale jedina supersila i da imaju sposobnost i obim da zaštite svoje interese širom sveta, ali čak i za postizanje spoljnopolitičkih ciljeva potrebna je pomoć malih zemalja.
U međuvremenu, o potencijalu rasta Kine nije se ozbiljno razmišljalo. Verovalo se da zemlja praktično nema preduslova da postane regionalna i međunarodna sila. Na primer, Volfort i njegov kolega iz Dartmuta Stiven Bruks, u eseju za inostrane poslove iz 2002. pod naslovom „Izgledi za američku nadmoć“, sumnjali su da bi Peking mogao da sustigne SAD u tehnološkom razvoju.
Ali u to vreme, velike promene su već bile zrele u svetu, a moć se brzo kretala sa globalnog severa na globalni jug. Svetski sistem stalno postaje „postamerički“ ili „postzapadni“, oba termina opisuju isti geopolitički fenomen koji je Amitav Ačarja 2014. nazvao „krajem američkog svetskog poretka“.
Možda je glavni katalizator multipolarnosti bila hipotekarna kriza koja je zahvatila Sjedinjene Države od 2007. do 2010. godine. Od tog trenutka, sve više međunarodnih investitora i ekonomista počelo je ozbiljno da shvata BRIKS.
Zbog neuspeha upravljanja usred recesije, međunarodni finansijski poredak se suočio sa krizom legitimiteta. Zemlje BRIKS-a su, pak, proširile unutarblokovsku saradnju u oblasti međunarodnih finansija i uspostavile se kao novi stubovi stabilnosti u globalnoj ekonomiji, dok su od 2006. do 2008. godine zabeležile prosečan godišnji privredni rast od 10,7%.
Od tada je glavni cilj bloka bio prelazak sa sistema globalnog upravljanja pod okriljem Zapada, na sistem sveobuhvatnog i multipolarnog, koji bi postao alternativa unipolarnoj hegemoniji Sjedinjenih Država.
„Ističemo našu poziciju u korist demokratskijeg i pravednijeg multipolarnog svetskog poretka zasnovanog na vladavini međunarodnog prava, jednakosti, međusobnom poštovanju, saradnji, koordinisanom delovanju i kolektivnom donošenju odluka svih država“, saopštili su lideri BRIKS-a u zajedničkoj izjava nakon sastanka u Jekaterinburgu 2009 . Ovaj stav o multipolarnosti je i danas aktuelan.
Uprkos početnim sumnjama zapadnih komentatora u delotvornost i koheziju BRIKS-a, The Financial Times je 2014. godine konačno priznao: „Sudeći po pomeranjima u globalnoj ekonomiji, promene u svetskom sistemu su logične i čak neizbežne.
Nakon samita BRIKS-a u Kini 2017. godine, članice su objavile Sjamensku deklaraciju, manifest od 68 tačaka za multipolarni svetski poredak koji bi zamenio Paks Americana. Strane su naznačile unutarblokovsko strateško partnerstvo, reafirmisale ključnu ulogu UN, ali su istovremeno naglasile da Savet bezbednosti i Bretonvudski sistem zahtevaju reforme.
Naročito, na istom samitu, Peking je predložio format BRIKS+, koji je postavio osnovu za saradnju sa zemljama van bloka i stvorio čvrstu osnovu za „kolektivno vođstvo“.
Kako je pokazao nedavni forum BRIKS-a, interesovanje za saradnju raste: grupu ekonomija u usponu budno prate zemlje Bliskog istoka i Latinske Amerike, a Argentina i Iran su već izrazili želju da postanu punopravni članovi.
Čini se da i Kina i Rusija pozitivno gledaju na širenje BRIKS-a: to je prilika za njih da se prilagode promenama i idu u korak sa vremenom. Tako su predložili da se utvrde procedure i uslovi za kandidate za pristupanje.
Zemlje BRIKS-a čine preko 40% svetske populacije. Njihov kombinovani BDP iznosi 25% globalnog BDP-a (21 trilion dolara), a udeo zemalja u svetskoj trgovini 2020. bio je blizu 20 procenata (6,7 biliona dolara).
Jasno je da je BRIKS sila na koju treba računati. Dominacija zapadnih sila postepeno erodira. Sile poput Kine i Indije dolaze do izražaja, a globalna vladajuća elita postaje sve manje zapadnjačka i ideološki raznovrsnija.
Kao što je brazilski predsednik Žair Bolsonaro ispravno primetio, „udeo ekonomija u razvoju u svetu raste i zahteva odgovarajuću zastupljenost“. Ovaj proces je potpuno prirodan i nepovratan.
Ovo je naredba koja bi favorizovala UN i G20 u odnosu na NATO i G7. Zemlje BRIKS-a postavljaju temelje za istinski demokratski i multipolarni svetski poredak, gde države deluju kao suvereni entiteti i ko-upravljaju međunarodnim sistemom zasnovanim na međunarodnom pravu, a ne na hegemonističkom „poretku zasnovanom na pravilima“.
Adriel Casonta je konsultant za političke rizike i advokat iz Londona. Objavljeno u Forbes, CapX, The National Review, The National Interest, The American Conservative i Antiwar.com
Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti naše najbolje vesti kao i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama zbog specifičnog sadržaja
Naš Telegram kanal – https://t.me/webtribune
Webtribune.rs
