Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, rekao je da će se svaka akcija protiv ruske vojske u Pridnjestrovlju smatrati napadom na Rusiju. On je podsetio da vojska čuva najveće skladište municije u Evropi u Kolbasni.
MIP Moldavije je, posle Lavrovljevih reči, pozvalo ruskog diplomatu i zatražilo pojašnjenje. U Kišinjevu su pozvali na povlačenje ruskih trupa sa teritorije zemlje, i nazvali njihovo prisustvo nezakonitim. Ruske mirovne snage su u Pridnjestrovlju od 1992. godine, piše Gazeta
Sve akcije koje bi ugrozile bezbednost ruskih mirovnih snaga u nepriznatom Pridnjestrovlju, Moskva će smatrati napadom na Rusiju, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
„Što se tiče naših interesa, tu se nalaze naši mirovnjaci, tu je naša vojna grupa, koja čuva najveće skladište municije u Evropi“, rekao je on.
Lavrov je istakao i da će Rusija ojačati svoje granice, kao odgovor na raspoređivanje NATO baza u Švedskoj i Finskoj, da je Zapad „besramno, otvoreno, grubo i agresivno” pokrenuo hibridni rat protiv Rusije, dok je Moskva spremna za dijalog.
On je optužio Moldaviju da ne želi direktan dijalog sa Pridnjestrovljem, računajući na nediplomatsko rešenje sukoba.
„Sada se i pridnjestrovsko rukovodstvo i mi zalažemo za nastavak direktnog dijaloga. Rukovodstvo Pridnjestrovlja je spremno za ovo, a mi na to pozivamo Kišinjev. Ali očigledno, sudeći po javnim izjavama [moldavske] predsednice Maje Sandu i njenog tima, oni ne žele takav direktan dijalog, pod diktatom Sjedinjenih Država i Evropske unije “, rekao je Lavrov.
Ministar je podsetio i da je početkom 1990-ih ugašena vruća faza sukoba između Moldavije i Pridnjestrovlja, a strane su tada bile veoma blizu rešenja.
Moldavija je tražila objašnjenje
Ministarstvo spoljnih poslova i evropskih integracija Moldavije, nakon Lavrovljevog govora , zatražilo je pojašnjenje od ruske ambasade.
„Ministar spoljnih poslova i evropskih integracija Niku Popesku, naložio je da se pozove otpravnik poslova Ruske Federacije u Republici Moldaviji, da dobije pojašnjenja o izjavama šefa ruske diplomatije, kao i da iznese stav naše vlasti“, saopštilo je ministarstvo.
Kišinjev je potvrdio svoju posvećenost „mirnim i diplomatskim koracima zasnovanim na dijalogu, kako u cilju reintegracije zemlje, tako i u dijalogu sa Ruskom Federacijom o povlačenju ruskih trupa koje se ilegalno nalaze na teritoriji države“.
Pridnjestrovlje strahuje od sukoba
Šef nepriznate Pridnjestrovske Moldavske Republike (PMR) Vadim Krasnoselski, priznao je da bi sukobi između NATO-a i Rusije mogli da se vode na teritoriji Moldavije. Prema njegovim rečima, ne sme se dozvoliti da se vojni sukob u Ukrajini proširi na teritoriju Pridnjestrovlja, inače će uticati i na Moldaviju.
Šef Ministarstva spoljnih poslova PMR Vitalij Ignjatijev, je 29. jula primetio da sukob u Ukrajini potvrđuje značaj ruskih mirovnih snaga za Pridnjestrovlje.
Ignjatijev je govorio i o planovima da teritorija postane deo Rusije. Zvanični predstavnik nepriznate republike u Rusiji, Leonid Manakov, se založio za nastavak mirovne misije Rusije. Prema njegovim rečima, Pridnjestrovlje ceni napore Moskve da stabilizuje situaciju u regionu.
Šta se dešava u Pridnjestrovlju
Samoproglašena Pridnjestrovska Moldavska Republika postoji od 2. septembra 1990. godine na moldavskim teritorijama na levoj obali Dnjestra, gde živi pretežno rusko govorno stanovništvo.
Region je objavio svoje otcepljenje, kao odgovor na postupke moldavskih političara, koji su tada tražili otcepljenje republike od SSSR-a i njeno ujedinjenje sa Rumunijom.
Kišinjev je pokušao da reši problem silom. Oružani sukob je bilo moguće zaustaviti nakon što je u julu 1992. u Moskvi potpisan sporazum o mirnom rešenju, a ruski mirovnjaci ušli u zonu sukoba.
Oni čuvaju skladišta municije u selu Kolbasna, koja su stvorena još 1940-ih (tada su municiju i oružje tamo dovozili, prilikom povlačenja sovjetskih trupa iz zemalja socijalističkog bloka).
Krajem aprila 2022. godine dogodio se niz incidenata u Pridnjestrovlju. Konkretno, nepoznati ljudi pucali su na sedište Ministarstva državne bezbednosti samoproglašene republike. Nakon incidenta, u regionu je uveden crveni nivo terorističke pretnje, kasnije je spušten na žuti.
Sandu je rekla da su ovaj i drugi incidenti, povezani sa „različitim snagama unutar Pridnjestrovlja“ koje su zainteresovane da destabilizuju situaciju. Moskva je incident nazvala terorizmom, i pokušajem da se region uvuče u neprijateljstva u Ukrajini.
Poštovani čitaoci – Naše autorske tekstove objavljujemo samo na socijalnoj mreži Vkontakte i na Telegramu. Budite u toku, pratite nas.
Naš VKontakte kanal – https://vk.com/id718919389 Naš Telegram kanal – https://t.me/webtribune
Webtribune.rs
