Uvoz u Rusiju sada se potpuno oporavio od sankcija, kaže Lijam Pič, visoki ekonomista za tržišta u razvoju u istraživačkoj firmi „Kapital ekonomiks“
U ranim danima ruske Specijalne vojne operacije u Ukrajini, uvoz u Rusiju oštro je opao usred sankcija, da bi se, posle svega nekoliko meseci, vratio na prethodni nivo, piše britanski „Telegraf“.
Ruski uvoz „sada se potpuno oporavio od sankcija“, kaže Lijam Pič, visoki ekonomista za tržišta u razvoju u istraživačkoj firmi „Kapital ekonomiks“.
Jedan deo razloga za brz oporavak ruskog uvoza „Telegraf“ vidi u tome što se „Putin okrenuo svojim saveznicima“ — dok je uvoz iz zemalja poput SAD, Velike Britanije i Nemačke strmoglavo opao, uvoz iz Turske, Kine, Indije i drugih zemalja – cveta.
Drugi deo čini to što se Moskva okrenula prijateljskim centralno-azijskim zemljama kao posrednicima za uvoz zapadne robe, navodi britanski list.
Centralna Azija kao posrednik za uvoz zapadne robe u Rusiju
Uzevši primer Kirgistana, koji je deo Evroazijske ekonomske unije i ima sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, „Telegraf“ navodi da je uvoz iz Nemačke u tu zemlju skočio za 2.000 odsto tokom prve polovine tekuće godine.
[adsenseyu1]
Glavni ekonomista Instituta za međunarodne finansije Robin Bruks sumnja da značajan deo robe koji Kirgistan uveze završi u Rusiji iako papirologija deluje potpuno ispravno, potkrepivši ovu ideju činjenicom da Nemačka beleži daleko veći izvoz u tu zemlju nego što Kirgistan beleži uvoza.
Štaviše, ovaj trend se može uočiti u čitavom regionu, pošto je uvoz iz SAD i Nemačke u zemlje centralne Azije skočio za 11 odsto, iz Poljske za 27 odsto, a iz Litvanije za 37 odsto u odnosu na nivo iz 2019. godine.
Baltičke države, kao što su Litvanija, Estonija i Poljska takođe su „žarišta“ za skrivanje traga robi koja završava u Rusiji, smatra Bruks.
„Telegraf“ podseća da je predsednik Rusije Vladimir Putin uveo program paralelnog uvoza u maju 2022. godine, a koji podrazumeva i spisak robe čiji je uvoz preko sekundarnih trgovačkih ruta dozvoljen. Ta roba obuhvata komponente za automobilsku, mašinsku i drugu industriju, ali i proizvode široke potrošnje kao što su kozmetika i odeća.
Bruks tvrdi da bi zapadne zemlje morale ozbiljno da sagledaju efikasnost šeme paralelnog uvoza Moskve i da preduzmu mere.
„Završili smo sa ovim potpuno ludim brojkama, jer ih niko ne pita šta se tu dešava“, kaže on.
Na Telegramu bez cenzure – Izbor naših najboljih vesti https://t.me/webtribune
(RT)
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
