Pre više od 12.000 godina, neverovatan događaj je ostavio trag u drevnoj indijskoj civilizaciji.
Brojni drevni tekstovi opisuju fascinantnte iskaze za koje mnogi autori veruju da su se dogodili pre više hiljada godina na Zemlji.
Iako su mnoge drevne civilizacije širom sveta ostavile traga u istoriji sa bezbroj drevnih spisa, spomenika i predmeta koji nas teraju da preispitamo ono što znamo o istoriji, mnogi od iskaza se uzmaju uz negodovanje od strane mejnstrim naučnika.
Neki te iskaze nazivaju mitologijom, neki folklorom, ali istina je da postoji bezbroj drevnih tekstova koji ukazuju na to da su drevne civilizacije širom sveta doživele neverovatne stvari, i postarali su se da to dokumentuju kako su znali i umeli.
Koliko god to kontroverzno bilo, mnogi ljudi širom sveta veruju da postoji velika šansa da su u dalekoj prošlosti, pre više desetina hiljada godina, čovečanstvo posetila bića koja nisu sa Zemlje. Mnogi ljudi i dalje veruju da nas posećuju i danas, a postoji i mnogo dokaza koji sugerišu da nas konstantno posećuju civilizacije koje nisu sa Zemlje.
Danas se dokazi o posetama mogu naći u brojnim slikama, video snimcima i zapisima koji su dostupni javnosti. Postoji bezbroj video snimaka i slika navodnih NLO viđenja. Neki od njih možda nisu stvarni, ali neki od njih bi lako mogli biti prava stvar.
Međutim, kako bi drevno čovečanstvo, pre više hiljada godina, dokumentovalo ono što su videli? Zamislite da ste živeli pre 10.000 godina negde u Indiji, i pogledate u nebo i vidite ono što se danas naziva NLO.
Kako biste najvernije dokumentovali to iskustvo?
Drevne civilizacije širom sveta su pribegavale kamenoj umetnosti, petroglifima, geoglifima, keramičkoj umetnosti, pa čak i pisanju. Od bogova koji su sišli sa neba, koji se spominju u brojnim drevnim kulturama širom sveta, do neverovatnih letećih “diskova“ koje su pominjali drevni Egipćani pre više hiljada godina, dokazi koji sugerišu da su nas posetili drevni vanzemaljci, se mogu naći svuda oko nas.
Mogući pismeni dokazi o drevnom vanzemaljskom kontaktu, i naprednoj tehnologiji koja je postojala na Zemlji pre više hiljada godina, možda se može naći ako pogledamo u „Mahabharatu“ i „Ramajanu“.
[adsenseyu1]
Veruje se da su ovi drevni tekstovi dokumentovali neverovatne tehnologije, i priče o onome za šta mnogi veruju da su dokaz vanzemaljaca od krvi i mesa među nama.
„Mahabharata“ je jedan od dva glavna sanskritska epa drevne Indije, drugi je „Ramajana“.
Sastoji se od 100.000 stihova podeljenih na 18 delova ili knjiga koje su osam puta opširnije od „Ilijade i Odiseje“ zajedno.
Ovi drevni tekstovi su više od istorijske priče.
To je kombinacija činjenica, legendi i mitova.
Ogromna kolekcija didaktičkih predavanja napisanih na prelepom jeziku, negujući kompletnu indijsku mitologiju i stvarajući jednu od glavnih svetskih religija- hinduizam.
[adsenseyu4]
Među tim istorijskim tekstovima vidimo priču o razarajućem događaju koji se dogodio pre više hiljada godina. Ovaj događaj, koji se ne može uporediti sa bilo kojim drugim istorijskim događajem u drevnoj istoriji, zvuči veoma slično događajima koji su potresli savremenu istoriju: upotreba atomskih bombi.
Istoričar Kisari Mohan Ganguli tvrdi da su Mahabharata i Ramajana puni opisa velikih nuklearnih holokausta koji su očigledno mnogo većih proporcija nego oni u Hirošimi i Nagasakiju.
Zanimljivo je da kada je jedan student upitao dr Openhejmera da li je prvi nuklearni uređaj koji je eksplodirao bio onaj u Alamogordu tokom projekta Menhetn, on je odgovorio: Pa… da. U modernim vremenima, da, naravno.
Dakle, šta kaže taj drevni tekst? I kako možemo biti sigurni da on zapravo opisuje nuklearni događaj koji se odvijao na Zemlji pre više hiljada godina?
Drevni indijski tekst, Mahabharata:
“Gurka je, leteći u svojoj okretnoj i moćnoj vimani,
bacio jedan jedini projektil
koji je bio snabdeven sa svom energijom univerzuma.
Čitava jedna kolona dima i plamena,
svetlog kao hiljadu sunaca,
podigla se u svojoj svojoj lepoti.
To je bilo nepoznato oružje,
gvozdena munja,
gigantski glasnik smrti,
koje je svelo na pepeo
celokupnu rasu Vrišnisa i Andhakasa.
Leševi su bili toliko spaljeni
da su bili neprepoznatljivi.
Kosa i nokti su otpadali.
Grnčarija je pucala bez ikakvog razloga,
a ptice su postajale bele.
… Posle par sati
sva hrana je bila inficirana…
… da bi pobegli iz ove vatre
vojnici su se bacali u potoke
kako bi oprali sebe i svoju opremu.“
Drugi pasus:
“Guste stele plamena,
poput velikog tuša,
nastale nakon stvaranja,
obuhvatale su neprijatelja.
Gusta tama se brzo nadvila nad domaćinima Pandave.
Sve tačke kompasa su izgubljene u tami.
Žestok vetar je počeo da duva
Oblaci su se skupljali,
ispuštajući prašinu i šljunak.
Ptice su ludo kreštale…
sami elementi su izgledali uznemireno.
Činilo se da se sunce uzdiže u nebo
Zemlja se tresla,
oštećena strašnom nasilnom vrelinom ovog oružja.
Slonovi su plamteli,
i trčali unaokolo u ludilu…
širom ogromne oblasti,
ostale životinje su skončavale i umirale.
Sa svih strana kompasa,
strele plamena su padale konstantanto i žestoko.“ – Mahabharata
Gore navedeni tekst opisuje nasilan i strašan događaj, onaj za koji mnogi autori tvrde da se može uporediti samo sa eksplozijom nuklearne bombe na Zemlji.
Međutim, u Ramajani ima drugih referenci koje su veoma slične onima koje su opisane u prethodnom tekstu.
Ali, postoje li dokazi, osim tekstova, koji podržavaju teoriju da je nuklearna naprava eksplodirala na Zemlji pre više hiljada godina?
Prema teoretičarima o drevnim astronautima, postoje.
Dokaz, na koji upućuju teoretičari drevnih astronauta, pronađen je 1992. godine, kada su istraživači u Rajastanu, 16 kilometara zapadno od Jodhpura, otkrili sloj radioaktivnog pepela, koji je prekrivao površinu od oko osam kvadratnih kilometara.
Radijacija je navodno bila toliko intenzivna da i danas zagađuje to područje.
Drevna arheološka nalazišta Harapa i Mohenjo-Daro se tretiraju kao još jedan važan dokaz. Tamo su stručnjaci otkrili skelete razbacane širom te oblasti, gotovo kao da se tamo desio iznenadan, ekstremno destruktivan događaj koji je opustošio čitave gradove.
“To je bilo oružje toliko moćno
da je moglo uništiti Zemlju u trenutku-
Snažan zvuk u dimu i plamenu-
A na njemu sedi smrt…“ – Ramajana
Dakle, šta se stvarno desilo pre više hiljada godina? Šta je drevni čovek dokumentovao u ovim drevnim tekstovima? Da li je stvarno moguće da je uređaj sličan atomskoj bombi esplodirao na Zemlji pre nekih 12.000 godina?
Da li Mahabharata i Ramajana zaista opisuju nuklearno oružje? Ako je tako, odakle je to oružje došlo? Od bogova?
Ako je atomska bomba zaista eksplodirala u prošlosti, da li za sobom ostavila krater? Teoretičari drevnih astronauta kažu da jeste, i ukazuju na krater sa prečnikom od 2.154 metra, koji se nalazi 400 kilometara od Mumbaja.
Datum kada je ovaj krater stvoren, prema rečima stručnjaka, se kreće od 12.000 do 50.000 godina ranije.
Webtribune.rs
