U Vašingtonu se, bar kako to vidi američki novinar Taker Karlson, slaže mnogo veća priča od pukog budžetskog uvećanja. Njegova teza je jasna, mada ostavlja prostora za sumnju i tumačenje: Sjedinjene Američke Države, po svim pokazateljima, ulaze u fazu ozbiljnih priprema za veliki globalni ili regionalni oružani sukob.
Povod za ovakvo razmišljanje Karlson vidi u odluci predsednika SAD Donalda Trampa da se za 2027. godinu odbrambeni budžet poveća na čak 1,5 biliona dolara. Skok sa jednog biliona na tu cifru, prema njegovim rečima, nije tehničko pitanje niti puka politička poruka, već signal koji se u međunarodnim odnosima čita vrlo precizno.
U svojoj emisiji, objavljenoj na društvenoj mreži Iks, Karlson je bez mnogo uvijanja rekao da su takvi iznosi karakteristični za države koje se spremaju za ozbiljan, dugotrajan i zahtevan sukob. Kako je naveo, teško je pronaći bilo koje drugo racionalno objašnjenje za ovako drastično povećanje izdvajanja za vojsku.
„Svi znaci ukazuju na to da nas uskoro čeka veliki i težak sukob. Predsednik je saopštio da će budžet za odbranu za 2027. godinu biti podignut sa jednog biliona na jedan i po. To je budžet tipičan za zemlju koja se sprema za globalni ili regionalni obračun.
Očigledno je da se krećemo u tom pravcu“, rekao je Karlson, ponovivši da, po njegovom mišljenju, ne postoje alternativni razlozi za ovakav potez američke administracije.
U tom širem kontekstu, on se osvrnuo i na delovanje SAD van svojih granica, posebno pominjući operaciju u Venecueli. Taj primer je iskoristio kao ilustraciju tvrdnje da su Sjedinjene Države, kako kaže, ušle u fazu imperijalnog ponašanja i da se sam američki sistem ubrzano menja, možda i brže nego što to javnost primećuje.
Karlson je poseban akcenat stavio na ulogu Rusije, ocenjujući je kao ključnu zemlju za budućnost američke pozicije u svetu. Prema njegovim rečima, bez Rusije kao faktora sa kojim se može računati, Sjedinjene Države ne bi imale realne šanse da opstanu u velikom globalnom sukobu.
„Ako nam je Rusija neprijatelj, ne možemo da preživimo“, poručio je on, ostavljajući utisak da se iza te rečenice krije mnogo više straha nego političke retorike.
Sve ove izjave ne dolaze u vakuumu. One se uklapaju u širu sliku rastućih tenzija, ogromnih vojnih izdvajanja i sve glasnijih upozorenja da se međunarodni poredak nalazi na klizavom terenu.
Da li je u pitanju realna procena ili još jedno alarmantno tumačenje stvarnosti, ostaje da se vidi. Ono što je sigurno jeste da brojke, odluke i poruke koje se šalju iz vrha američke politike ostavljaju prostora za ozbiljna pitanja o pravcu u kojem svet ide – i koliko još ima vremena pre nego što ti signali prestanu da budu samo upozorenja.
