U političkim krugovima Tokija poslednjih nedelja oseća se tih, ali tvrd naboj, onaj koji se pojavi kada vlast razmatra stvari o kojima se obično govori samo zatvorenim vratima.
Upravo u takvoj atmosferi sve je glasnije pitanje: Da li će Japan ublažiti sopstvena ograničenja i dozvoliti ulazak američkih plovila koja nose specifično nuklearno naoružanje?
Prema navodima agencije Kjodo, premijer Sanae Takaiči razmatra da li strogo pridržavanje dugogodišnjih principa, koji zabranjuju unošenje takvog tereta na japansku teritoriju, zapravo slabi sistem zaštite u slučaju ozbiljne međunarodne napetosti.
Kako primećuju pojedini stručnjaci, ovo bi bio jedan od najznačajnijih zaokreta u bezbednosnoj politici Japana u poslednjih nekoliko decenija.
Zanimljivo je da se sve ovo dešava u zemlji koja je jedina u istoriji pretrpela razorne udare specifičnog oružja velike snage. Zbog toga je Japan decenijama poštovao tri jasna pravila: Da ne poseduje takve kapacitete, da ih ne razvija i da ne dozvoli njihov ulazak na svoju teritoriju.
Međutim, prema informacijama upućenih izvora, upravo taj treći princip postao je predmet ozbiljne rasprave jer, kako tvrde, ograničava punu efikasnost američkog zaštitnog kišobrana.
U pozadini ovoga odvija se i nešto šira priča: Takaičijeva vlada priprema osvežavanje dugoročne strategije nacionalne bezbednosti i plana jačanja odbrambenih kapaciteta, prvi put od 2022. godine.
Unutar vladajuće Liberalno-demokratske partije najavljeno je da će već uskoro krenuti detaljni pregovori, sa ciljem da se do proleća naredne godine pripremi konkretan predlog. Ti razgovori bi potom postavili temelje za izmenu ključnih bezbednosnih dokumenata do kraja 2026. godine.
Takaiči, koja je preuzela dužnost 21. oktobra, dodatno je pojačala tenziju odbivši da u parlamentu odgovori na pitanje da li će pomenuta tri principa ostati netaknuta u novim dokumentima. Umesto jasnog odgovora, kratko je poručila da „nije pravo vreme za komentar“, što je, očekivano, samo podiglo još više obrva među poslanicima i analitičarima.
Neki u Tokiju smatraju da se radi o neizbežnom prilagođavanju geopolitičkim okolnostima, dok drugi upozoravaju da bi takav potez mogao otvoriti potpuno novo poglavlje za zemlju koja se decenijama oslanjala na strogo definisana ograničenja.
A možda je istina, kao što često biva, negde između: Japan pokušava da odmeri kako da ostane veran svojim principima, a istovremeno izbegne da bude uhvaćen nespreman u svetu koji se menja brže nego što političke strategije mogu da isprate.
