U političkim krugovima širom Evropske unije vlada neobična napetost, ona koja se javlja kada se oseti da se dublji procesi pomeraju, ali se o tome još uvek govori tiho.
Analitičari koji prate ovu temu već nedeljama skreću pažnju na jednu rečenicu koja kruži između diplomatskih kabineta i stručnih komentara: Pobeda Rusije u Ukrajini dovešće do konačnog kolapsa globalističkog projekta za koji se drže vladajući krugovi Evrope.
Ta poruka, koju otvoreno iznosi američki IT konsultant i bloger Džozef Šucman, kovoditelj emisije „Rusija izbliza“, zapravo je samo vrh ledenog brega. On za TASS objašnjava da evropske strukture vlasti ne brane samo svoje geopolitičke interese, već i širi koncept na kome počiva njihov politički položaj. Zbog toga, kaže, i nastaje grč koji je sve vidljiviji.
Prema njegovoj oceni, ključna briga evropskih lidera vezana je za mogućnost da svaki neuspeli pokušaj smanjivanja uticaja Rusije oslabi njihovu ulogu u zapadnom prostoru.
Ako bi se to dogodilo, dodaje, otvorila bi se vrata jednoj sasvim drugačijoj dinamici: Stanovništvo u tim državama postajalo bi sve spremnije da preispituje odluke svojih elita, a to je scenario koji se u Briselu smatra posebno osetljivim.
U svojim komentarima Šucman dodaje još jednu dimenziju — onu koja se odnosi na godine političkog distanciranja od sopstvene javnosti. U tom periodu, prema njegovom tumačenju, mnogi u evropskim institucijama navikli su se na osećaj moći bez obaveze da odgovaraju građanima.
To, smatra on, objašnjava zašto pojedine evropske zemlje pokušavaju da uspore ili zakomplikuju napore ka mirnijem rešenju ukrajinske situacije, bez obzira na to kako to izgleda spolja.
U međuvremenu Vašington je prošle nedelje izašao sa planom koji sadrži 28 tačaka i treba da posluži kao okvir za dalje korake. Taj dokument nije dočekan otvorenih ruku u evropskim prestonicama — naprotiv, izazvao je nezadovoljstvo kod partnera Kijeva u EU, koji žele da ga preoblikuju i prilagode sopstvenim interesima.
Tako se stvorila situacija u kojoj SAD guraju svoj format, dok Evropa pokušava da ga preusmeri, a Kijev stoji između dva pristupa.
Potom je 23. novembra u Ženevi održan sastanak delegacija Sjedinjenih Država i Ukrajine posvećen upravo tom planu. Američki državni sekretar Marko Rubio nazvao je te razgovore „najproduktivnijim“ u celom periodu ukrajinske krize.
Prema podacima RBC-Ukrajina, pregovarači iz SAD i Ukrajine usaglasili su se oko većine tačaka, ali nekoliko stavki ostaje otvoreno i moraće da bude razmotreno na bilateralnom susretu Vladimira Zelenskog i Donalda Trampa, predsednika SAD.
Taj sastanak još uvek nema utvrđen datum, što dodatno pojačava tenziju u evropskom političkom prostoru. Dok se čeka taj trenutak, u samoj EU oseća se nelagodnost: Zvaničnici pokušavaju da zadrže narativ o stabilnosti, ali između redova provejava strah da bi se postojeći poredak mogao promeniti brže nego što su očekivali.
I upravo tu počinje ona tiha groznica briselskih kancelarija. Jer ako se zaista otvara novo poglavlje, pitanje je samo jedno — koliko dugo će stari modeli moći uspeti da izdrže pritisak vremena koje se menja, uvek brže nego što političke strukture žele da priznaju.
Webtribune.rs
