Na okruglom stolu „Srbija i Trilateralna komisija“, održanog 30. oktobra 2014. u organizaciji Pokreta za Srbiju. Učešće su uzeli prof. dr Smilja Avramov, novinar Ljubomir Kljakić, novinar Milan Vidojević i advokat Goran Petronijević, a moderator je bio Oliver Vulović.
Okrugli sto je organizovan povodom zasedanja evropske grupe Trilateralne komisije u Beogradu od 31. oktobra do 2. novembra 2014.
Kada je Trilateralna komisija u pitanju, nema nedoumica, nema tajne i nema misterije.
Ovo stoga, što je od svog osnivanja 1973. do danas, Trilateralna komisija jedna od onih nekoliko uticajnijih organizacija koje ideološki, politički i propagandno servisiraju američku korporativnu oligarhiju, njen transnacionalni savez moći i njen agresivni program svetske dominacije. Reč je o tradiciji dugoj čitav jedan vek.
[adsenseyu1]
Ograničena demokratija, totalni društveni nadzor i totalna kontrola, sistemsko i sistematsko isključenje čoveka iz odlučivanja o vlastitom životu, permanetni klasni rat korporativne oligarhije protiv čovečanstva i, naročito, neprikosnovenost korporativnih i geopolitičkih interesa SAD u svetskim poslovima, jesu dogme kojih se tokom proteklih četrdeset godina Trilateralna komisija dosledno drži. To je doktrina liberalnog fašizma sa svojim brojnim derivatima.
Beogradski sastanak evropske grupe Trilateralne komisije ima da još jednom potvrdi takvo stanje činjenica…
Prof. dr Smilja Avramov je između ostalog rekla:
„Između SAD, Vatikana i Nemačke sklopljen je 1976. godine tajni sporazum u 11 tačaka. Jedna od centralnih teza ovog sporazuma bila je ideja o federalizaciji sveta… Jedna od tačaka koja je mene posebno pogodila, kad sam čitala taj sporazum, bila je – totalno uništenje pravoslavlja.
Pravoslavlje mora biti izbačeno iz svetskih komunikacija, kao religija, jer je to jedini homogenizirajući momenat pravoslavnih zemalja koji ima političke dimenzije, i globalizacija uz Pravoslavlje teško da će uspeti. Otuda uništenje Pravoslavlja, ali i prodor u Pravoslavnu Crkvu i bacanje teških para da bi se pridobili pojedini rukovodioci Pravoslavlja, i da bi se na taj način uništila srž teologije pravoslavne.
Jer ono što su konstatovali, a što nama pravoslavcima, koji verujemo u Pravoslavlje, što je vrlo značajno, i što je konstatovano na jednom od njihovih sastanaka, – da je jedina teološka misao – pravoslavna, koja se može vezivati sa civilnim shvatanjem društva i sa onim što oni zovu globalizacija, uz onaj minimum socijalnog momenta.“
(Stanje stvari)
[adsenseyu6][adsenseyu5]
