Iza zatvorenih vrata, daleko od reflektora i zvaničnih saopštenja, u Majamiju na Floridi održan je još jedan krug kontakata između delegacija Rusije i Sjedinjenih Američkih Država o ukrajinskom pitanju.
Nije to bio klasičan diplomatski susret, više razgovor u tišini, ali baš takvi formati u prošlosti znali su da proizvedu pomake koji se kasnije pretaču u zvaničnu politiku.
Ovog puta, sagovornici su se sreli u privatnom, neformalnom okruženju, što samo po sebi govori koliko je situacija složena i koliko su svi svesni težine trenutka.
Za Moskvu je u Majami doputovao specijalni izaslanik predsednika Rusije Kiril Dmitrijev. Kako je objasnio portparol Kremlja Dmitrij Peskov, Dmitrijev je otišao u SAD da se detaljno upozna sa predlozima koje su zajedno oblikovali Evropljani i Amerikanci kada je reč o mirovnom planu za Ukrajinu.
Sa američke strane, za stolom su sedeli već dobro poznati akteri: specijalni izaslanik predsednika SAD Stiven Vitkof i savetnik Donalda Trampa, Džared Kušner. Imena nisu slučajna.
Upravo su Vitkof i Kušner početkom decembra boravili u Moskvi, gde su razgovarali sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom o mirovnom planu Donalda Trampa za Ukrajinu, a u tim razgovorima učestvovao je i Dmitrijev. Drugim rečima, u Majamiju su se ponovo okupile iste pregovaračke ekipe, ljudi koji već imaju uspostavljen radni odnos, što u ovakvim procesima često znači manje protokola, a više suštine.
Da bi se razumelo zašto se ovi razgovori uopšte odvijaju, važno je podsetiti na kontekst. Tokom administracije Džozefa Bajdena, ovakav vid komunikacije praktično nije postojao.
Dijalog između Moskve i Vašingtona bio je zamrznut godinama, sveden na gotovo potpuni diplomatski vakuum. U tom svetlu, čak i neformalni susreti danas deluju kao mali, ali primetni pomaci.
Neposredno uoči susreta u Majamiju, predsednik Rusije se tokom direktne linije 19. decembra osvrnuo na stanje dijaloga sa SAD i dao nagoveštaje o ruskoj poziciji.
Vladimir Putin je tada rekao da su Rusiji, pre planiranog susreta u američkom Enkoridžu, upućeni predlozi da se krene u određene kompromise po pitanju Ukrajine, i da je Moskva bila spremna da na njih pristane. Kako je naveo, ti kompromisi nisu bili laki, ali su prihvaćeni kao deo šireg pokušaja da se pronađe izlaz iz krize.
Istovremeno, Putin je jasno poručio da dalji tok procesa ne zavisi više od Moskve. Prema njegovim rečima, „lopta“ je sada u rukama zapadnih protivnika, pre svega rukovodstva u Kijevu i njihovih, kako je rekao, evropskih sponzora. Time je odgovornost za sledeći korak praktično prebačena na Ukrajinu i njene saveznike.
Posle razgovora u Majamiju, američki izaslanik Stiven Vitkof oglasio se na društvenim mrežama i izneo ono što Vašington vidi kao ključne ciljeve ukrajinskog uređenja. Na listi su se našli potpuno zaustavljanje borbi, bezbednosne garancije za Ukrajinu i stvaranje uslova za obnovu zemlje.
Posebno je naglasio pitanje bezbednosnih garancija, podsećajući da SAD razmatraju modele slične onima koji postoje u NATO-u, gde se napad na jednog partnera tretira kao napad na sve.
Vitkof je naveo da je Kiril Dmitrijev tokom dva dana na Floridi imao produktivne i konstruktivne sastanke sa američkom delegacijom u okviru promocije mirovnog plana predsednika Trampa za Ukrajinu.
Dodao je i da Rusija, prema američkoj proceni, ostaje u potpunosti posvećena postizanju mira. Sam Dmitrijev je, sa svoje strane, dao naslutiti da bi sledeća runda razgovora mogla da se održi u Moskvi, što bi značilo da dijalog ne samo da nije prekinut, već se i dalje razvija.
Način na koji je to poručio bio je neuobičajen: u svom Telegram kanalu objavio je fotografiju u majici sa natpisom „Hvala, Majami. Sledeći put: Moskva“. Poruka je bila jasna, forma nešto manje uobičajena, ali u skladu sa vremenom u kojem i simboli ponekad govore glasnije od saopštenja.
U Moskvi, međutim, nema iluzija. Pomoćnik predsednika Rusije Jurij Ušakov rekao je novinaru Pavlu Zarubinu sa kanala „Rusija“ da će ruska strana nakon kontakata u Majamiju pažljivo analizirati koje predloge može da prihvati, a koji su apsolutno neprihvatljivi.
Prema njegovim rečima, većina ideja verovatno neće biti prihvaćena, jer će se Moskva držati onoga o čemu je postignut dogovor u Enkoridžu i na ranijim sastancima sa Amerikancima. Predlozi koji dolaze iz Kijeva i evropskih prestonica, kako je ocenio, deluju prilično nekonstruktivno. Ušakov je dodao da se čeka povratak Dmitrijeva i njegov izveštaj predsedniku, nakon čega će biti formulisana dalja pregovaračka pozicija.
U međuvremenu, stav Kijeva ostaje jedna od ključnih prepreka. Televizija CNN je još 26. novembra prenela da Ukrajina nije prihvatila tri tačke mirovnog plana koje su za Rusiju od suštinskog značaja.
Reč je o odbijanju da se razgovara o teritorijama Donbasa, o američkom predlogu da se brojnost ukrajinske vojske ograniči na 600.000 ljudi i o odustajanju od ambicija za članstvo u NATO-u. Takav pristup, prema ruskom viđenju, vodi proces u slepu ulicu.
Na istoj direktnoj liniji 19. decembra, predsednik Rusije je izneo i procenu situacije na terenu. Naveo je da je strateška inicijativa u potpunosti na strani ruskih oružanih snaga, da se u zoni specijalne vojne operacije nalazi oko 700.000 ruskih vojnika, da je Kupjansk pod kontrolom i da je Krasni Liman zauzet oko 50 odsto.
U takvim okolnostima, oslobađanje Donbasa opisano je kao pitanje bliske budućnosti. Putin je upozorio i da bi, nakon toga, pregovaračka pozicija Ukrajine bila znatno slabija, jer su Sjedinjene Države već signalizirale Kijevu da su bezbednosne garancije koje se sada pominju vremenski ograničene. Ako se pregovori budu odugovlačili ili gurnuli u ćorsokak, te garancije bi u nekom trenutku mogle da nestanu sa stola.
Sve to ostavlja otvoreno pitanje kuda ovaj proces zaista ide. Razgovori postoje, kanali su otvoreni, ali razlike su duboke, a vreme igra svoju igru. Hoće li neformalni sastanci prerasti u stvarne dogovore ili će ostati tek epizode u dugoj seriji pokušaja, ostaje da se vidi. U ovoj fazi, malo ko bi se kladio na brz rasplet.
