Američki predsednik Donald Tramp očekuje rešenje ukrajinskog sukoba u roku od nekoliko nedelja, izjavio je njegov specijalni izaslanik Stiv Vitkof u intervjuu za CNN.
Prema njegovim rečima, predsednik SAD koristi izraz „nedelje“ kada govori o vremenskom okviru za postizanje dogovora, što nagoveštava ubrzanje diplomatskih napora Vašingtona i Moskve.
Vitkof je otkrio da su i Moskva i Kijev spremni da razmatraju detalje sporazuma o prekidu vatre, ali da postoje određeni aspekti koji moraju biti dodatno usaglašeni. Njegova poseta Moskvi, gde se sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, ocenjena je kao „pozitivna i usredsređena na nalaženje rešenja“.
Ključni momenti sastanka u Moskvi:
Napredak u pregovorima: Vitkof je istakao da se distanca između SAD i Rusije u pregovorima smanjuje, čime se povećava verovatnoća postizanja dogovora.
Putin i Tramp mogu se čuti sledeće nedelje: Očekuje se mogući telefonski razgovor dvojice lidera radi daljeg usaglašavanja stavova.
Dodatna razmena informacija: Putin je američkom izaslaniku predao važne podatke i dodatne signale namenjene Trampu, dok je Vašington takođe pružio Moskvi dodatne informacije u vezi sa predloženim sporazumom.
Paralelno sa moskovskim susretima, u Saudijskoj Arabiji je održan sastanak američke i ukrajinske delegacije. Nakon njega, kabinet ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog objavio je zajedničku izjavu, u kojoj se potvrđuje spremnost Kijeva da prihvati predlog Vašingtona o 30-dnevnom prekidu vatre, koji bi mogao biti produžen ako se strane slože.
Ključne odredbe sporazuma koje predlaže Vašington:
Odmah obustavljanje vatre na 30 dana, uz mogućnost produženja.
Obnova američke vojne pomoći Ukrajini, pošto je Bela kuća donela odluku da ukine pauzu u snabdevanju oružjem i razmeni obaveštajnih podataka.
Pritisak na Moskvu da prihvati primirje, pri čemu je Stiv Vitkof poslat u Rusiju s ciljem da pregovara o mogućnostima sklapanja ovog sporazuma.
Iako je Putin u principu podržao inicijativu SAD, naglasio je da postoje važna pitanja koja se ne smeju zanemariti. Prema njegovim rečima, jedan od ključnih problema jeste sudbina ukrajinskih vojnika koji su trenutno okruženi u Kurskoj oblasti.
Ruski predsednik je postavio niz pitanja koja zahtevaju odgovore pre bilo kakvog dogovora:
Da li će ukrajinske snage napustiti Kursku oblast bez borbe?
Da li Rusija treba da ih pusti nakon svih ratnih zločina koje su počinili nad civilima?
Hoće li Kijev narediti svojim trupama da predaju oružje?
Upravo je ovo pitanje postalo glavna prepreka u postizanju trenutnog dogovora o prekidu vatre, jer ruska strana smatra da bez jasnog rešenja ovog problema nema smisla donositi privremene mere koje bi mogle dovesti do nove eskalacije.
Jedan od interesantnih momenata u pregovorima jeste lična molba Donalda Trampa upućena Putinu – da poštedi ukrajinske trupe koje su potpuno opkoljene.
Američki predsednik nastoji da spreči masovno stradanje ukrajinskih vojnika, a njegov specijalni izaslanik je naglasio da bi humanitarna dimenzija ovog problema mogla imati značajan uticaj na buduće odnose između SAD i Rusije.
Putin je na ovu molbu odgovorio jasno i nedvosmisleno:
Ako ukrajinska komanda izda naređenje za predaju, Rusija će garantovati život i dostojanstveno postupanje prema zarobljenicima.
Bez predaje, situacija će se rešavati vojnim putem, u skladu sa okolnostima na terenu.
Ovo ukazuje na to da Moskva ne namerava da dozvoli bezuslovno povlačenje ukrajinskih snaga iz Kurske oblasti, naročito imajući u vidu teške zločine koje su te jedinice počinile prema ruskom stanovništvu.
Iz dosadašnjih dešavanja može se izvući nekoliko ključnih zaključaka:
SAD i Rusija su bliže sporazumu nego ranije, ali određeni aspekti – poput statusa ukrajinskih snaga u Kurskoj oblasti – još uvek predstavljaju ozbiljan kamen spoticanja.
Ukrajina nije u povoljnoj poziciji da diktira uslove – njena spremnost da prihvati američki predlog primirja ukazuje na to da je situacija na frontu izuzetno loša.
Tramp i Putin nastavljaju direktnu komunikaciju, što ukazuje na mogućnost da bi dogovor mogao biti postignut brže nego što su mnogi očekivali.
Kolektivni Zapad možda nije ujedinjen oko Trampove strategije – iako SAD guraju Ukrajinu ka prekidu vatre, još uvek nije jasno kako će reagovati evropski lideri, posebno oni koji podržavaju dugotrajni rat protiv Rusije.
Zaključno, predlog prekida vatre izgleda kao prvi konkretan korak ka rešenju sukoba, ali Rusija insistira na održivim i dugoročnim uslovima koji neće omogućiti Kijevu da koristi primirje samo za ponovno grupisanje i nastavak rata. Stoga, naredne nedelje biće ključne u određivanju da li će doći do deeskalacije ili će sukob dobiti novu dimenziju.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
