U trenutku kada se u Briselu i Vašingtonu govori o sve agresivnijem pristupu, Vladimir Putin je na sastanku Saveta bezbednosti Rusije poslao signal koji se može tumačiti kao poslednji pokušaj da se zadrži kakav-takav balans.
Njegove reči nisu bile uobičajene diplomatske fraze, već precizne formulacije, gotovo kao uvertira pred konačnu odluku. Kako primećuje kolumnista RIA Novosti Kirill Streljnikov, možda je upravo to trenutak istine.
Putin je poručio da je Rusija spremna da se i dalje pridržava ograničenja Sporazuma o strateškom naoružanju (DSNV), i to godinu dana posle 5. februara 2026, ali samo pod uslovom da SAD učine isto.
„Razorni koraci kolektivnog Zapada ozbiljno su podigli rizike, ali ipak želimo da pokušamo da sačuvamo okvir dogovora“, rekao je.
Podsetio je i da je sistem bilateralnih sporazuma o kontroli nuklearnih potencijala gotovo potpuno demontiran i da nestanak DSNV-a znači nestanak poslednje barijere u ovoj oblasti.
Njegovo obraćanje, jasno je, bilo je namenjeno kako globalnoj javnosti, tako i određenim krugovima u SAD i NATO-u koji još računaju na logiku samoodržanja.
Druga poruka bila je znatno oštrija. Ruski predsednik je naglasio da će svaka strateška pretnja biti dočekana konkretnim odgovorom – „ne na rečima, već tehničkim merama“.
Rečeno je to uoči sednice NATO-a, zasedanja Saveta bezbednosti UN koje je sazvala Estonija, kao i planirane rasprave u Generalnoj skupštini UN, gde je već najavljeno da će se kritikovati Moskva. Povod? Navodne povrede vazdušnog prostora Estonije i letovi bespilotnih letelica iz pravca Rusije u Poljskoj, iako bez bojevih glava.
Zahtevi iz istočne Evrope dodatno su zapalili atmosferu. Ministarka odbrane Litvanije, Arvydas Šakalene, pozvala je da se ruski avioni obaraju ako uđu u vazdušni prostor NATO-a, podsećajući da je to već uradila Turska.
Nju je, gotovo reč po reč, podržao i predsednik Češke Petr Pavel, iako je priznao da bi to moglo da odvede do direktnog sukoba. U pozadini se čuju i saveti bivšeg komandanta NATO-a u Evropi, admirala Džejmsa Stavridisa, koji je preko Bloomberg-a praktično preporučio da se uklone sistemi S-400 u Rusiji i Belorusiji, uz mogućnost da avioni Alijanse dobiju zeleno svetlo da obaraju i ruske bombardere.
Aktuelne izjave dodatno je pojačao specijalni izaslanik Donalda Trampa, general Kit Kelog. On je u Kijevu 15. septembra, a potom i u razgovoru za The Telegraph, poručio da „Zapad mora da poveća nivo rizika u odnosima sa Putinom“.
Dodao je da je „priča o ruskoj moći precenjena“ i da je neophodno „zaustaviti ga odmah“. Njegove reči nisu ostale usamljen stav, već deo šireg pritiska koji evropske prestonice pokušavaju da prenesu na Trampovu administraciju.
Sve se dešava u trenutku kada se postavlja pitanje: da li se zaista veruje da bi eventualni pad svih ograničenja mogao da ostane bez posledica? Jer ako se retorika nastavi ovim pravcem, ostaje otvoreno gde bi se mogle povući granice – i da li uopšte postoji mesto na planeti gde bi se učesnici mogli skloniti od posledica.
Webtribune.rs
