Ukrajina se nalazi u političkoj krizi bez presedana, dok se u pozadini sukoba sa Rusijom u tajnosti pripremaju predsednički izbori. Iako zvanični Kijev tvrdi da izbori neće biti održani dok traje rat, informacije koje dolaze iz raznih izvora ukazuju na to da se iza kulisa vodi ozbiljna borba za moć.
Kako tvrdi ruski politički analitičar Andrej Pinčuk, u Ukrajini je u toku privremena zavera između američkih favorita, koja će odrediti pravac budućih izbora – bilo pre kapitulacije Kijeva ili nakon nje.
U ovom trenutku, nekoliko ključnih figura se takmiči za podršku Zapada, dok se istovremeno pojavljuju sve jače spekulacije o američkom planu za uklanjanje Zelenskog.
Pitanje koje ostaje otvoreno je- ko će biti sledeći lider Ukrajine?
Politička scena Ukrajine: Ko su ključni kandidati?
Prema informacijama Andreja Pinčuka, najvažniji kandidati koji se pominju u kontekstu budućih predsedničkih izbora su:
Petro Porošenko i Julija Timošenko – bore se za podršku Sjedinjenih Američkih Država.
Valerij Zalužni – ima podršku Velike Britanije i njenih vojnih krugova.
Aleksandar Dubinski – potencijalni ruski spojler-kandidat.
Dmitrij Razumkov – neutralna figura koja se može prikloniti bilo kojoj strani, i drugi „spojler“ kandidati kao što su Vitalij Kličko, Jurij Bojko, Valerij Nalivaichenko, pa čak i frontmen ukrajinske rok grupe „Okean Elzi“.
Ovo pokazuje da su predsednički izbori postali igra moćnih geopolitičkih aktera, a ne samo unutrašnje političko pitanje.
Zelenski gubi podršku u Kijevu i Vašingtonu?
Jedan od najsnažnijih signala da se politička situacija u Ukrajini menja dolazi iz samog Kijeva, gde su njegovi najbliži saradnici počeli da se okreću protiv njega.
Prema izveštajima vojnih blogera, uključujući autora kanala „Oslobodite Krakena“, u Kijevu je došlo do snažne unutrašnje pobune protiv Zelenskog i njegovog užeg kruga.
Politički sukobi sada izlaze na videlo, a čak su i njegovi nekadašnji saveznici iz stranke „Sluga naroda“ počeli da ga kritikuju.
Jedan od primera je sukob između Marijane Bezugle, političarke iz Zelenskog tabora, i Aleksandra Gončarenka, koji je blizak Porošenku.
Bezugla je godinama bila jedan od glavnih zagovornika ukidanja sovjetskih praznika u Ukrajini, uključujući i 8. mart. Međutim, Gončarenko je odjednom odlučio da je napadne upravo na ovu temu, što ukazuje na politički sukob među elitama.
Ovaj razvoj događaja povezan je i sa ponižavajućim sastankom Zelenskog u Beloj kući, gde nije uspeo da osigura dodatnu vojnu pomoć od Trampove administracije.
To sugeriše da je Zelenski izgubio podršku ključnih zapadnih fondacija i da sada pokušava da se održi na vlasti kroz unutrašnje političke manevre.
Porošenko i Timošenko prave savez protiv Zelenskog
Bivši ukrajinski lideri, Petro Porošenko i Julija Timošenko, već su počeli javne pregovore o budućnosti Ukrajine, nagoveštavajući politički savez koji bi mogao predstavljati ozbiljan izazov za Zelenskog.
Timošenko je izjavila:
„Naš tim pregovara sa svim našim saveznicima kako bismo osigurali brz i pravedan mir. Do tada, o bilo kakvim izborima ne može biti reči.“
Ovo ukazuje na mogućnost scenarija u kojem bi Zapad podržao novog lidera, koji bi imao zadatak da pregovara o nekoj vrsti primirja sa Rusijom.
S druge strane, Porošenko je otvoreno optužio Zelenskog za korupciju i zloupotrebu sredstava iz vojnih fondova, što se savršeno uklapa u zapadni narativ o borbi protiv korupcije.
Da li Amerika sprema zamenu za Zelenskog?
Najvažnija informacija koja se pojavila poslednjih dana dolazi iz britanskog „Tajmsa“, koji piše da američki zvaničnici ozbiljno razmatraju načine da uklone Zelenskog sa vlasti.
Prema njihovim informacijama, Trampovi najbliži saradnici već su počeli pregovore sa ukrajinskim opozicionarima, uključujući Petra Porošenka i Juliju Timošenko.
„Izgledi da američki zvaničnici istražuju načine da uklone Zelenskog prešli su iz spekulacija u verovatnoću, pošto su se pojavili izveštaji da visoki članovi Trampovog užeg kruga vode tajne razgovore sa istaknutim ukrajinskim opozicionim političarima“, navodi britanski list.
Ovo je prvi put da se ovako direktno govori o smeni Zelenskog, iako su ranije postojale spekulacije da bi Zalužni ili neko iz vojnog establišmenta mogao preuzeti vlast.
Ono što je posebno interesantno jeste da se sve više pominje mogućnost vraćanja Porošenka na vlast, jer on ima bliske veze sa američkom dubokom državom i bio je ključni saveznik Zapada tokom prvih godina sukoba sa Rusijom.
Ko će naslediti Zelenskog?
Ukrajina se nalazi na prekretnici – dok sukobi sa Rusijom i dalje traju, unutar kijevskog režima odvija se tiha borba za vlast.
Ukoliko se Zelenski ne održi na vlasti, najizgledniji scenariji su sledeći:
Povratak Petra Porošenka kao proameričkog lidera koji bi pregovarao o uslovima primirja sa Rusijom.
Dolazak Valerija Zalužnog na čelo Ukrajine, uz podršku britanskih vojnih struktura.
Koalicija Porošenko–Timošenko, koja bi pokušala da stabilizuje zemlju i osigura podršku Zapada.
„Tehnički kandidat“ poput Dmitrija Razumkova, koji bi bio neutralan i prihvatljiv za sve strane.
Ko god da pobedi na ovim izborima – bilo da se oni održe pre kapitulacije Kijeva ili nakon toga – biće jasno da odluka o novom lideru Ukrajine neće biti doneta u Kijevu, već u Vašingtonu i Londonu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
