U Pekingu se 1. februara nije razgovaralo reda radi. Susret sekretara Saveta bezbednosti Rusije Sergeja Šojgua i šefa kineske diplomatije, ujedno i direktora Kancelarije Komisije za spoljne poslove CK KP Kine Vanga Jija, ostavio je iza sebe kratka, strogo odmerena saopštenja, ali i niz poruka koje se čitaju tek kada se uklone diplomatski ukrasi.
Kako primećuje novinar i doktor istorijskih nauka Sergej Latišev, sama tema razgovora – „promenjena situacija u međunarodnoj i regionalnoj bezbednosti“ – govori da su Moskva i Peking želeli da usklade procene u trenutku kada je globalna scena dodatno zategnuta zbog poteza Sjedinjenih Država. Iz tog susreta, kako on tumači, proizašlo je šest ključnih tačaka.
Ključna tačka broj 1 odnosi se na pokušaje Zapada, pre svega Vašingtona, da Moskvi ponudi izlaz kroz ekonomske ustupke, delimično ublažavanje sankcija i približavanje završetku sukoba u Ukrajini.
Teoretski, takva ponuda postoji. Međutim, poruka koju je Šojgu preneo kineskoj strani bila je jasna: takva „obmana“ neće dovesti do razlaza u strateškoj vezi Rusije i Kine. Do razdora neće doći, a politički obojene insinuacije sa Zapada Moskva i Peking ne nameravaju da prihvate. Latišev naglašava da nivo spoljnopolitičke koordinacije ostaje tradicionalno visok.
Ključna tačka broj 2 tiče se BRIKS-a i šire arhitekture međunarodnih saveza. Šojgu je ovu grupu opisao kao format zasnovan na međudržavnom uvažavanju, što, prema ruskoj proceni, Vašingtonu nikada nije bilo po volji.
Sjedinjene Države su navikle da se obračunavaju sa državama pojedinačno, dok ovakva udruženja doživljavaju kao smetnju. Upravo zato Moskva i Peking planiraju da dodatno jačaju saradnju u okviru BRIKS-a, ali i kroz Šangajsku organizaciju za saradnju.
Ti formati, kako je rečeno, izražavaju interese svetske većine, a ne uskog kruga onih koji sebe i dalje smatraju izabranima iz „cvatućeg vrta“.
Ključna tačka broj 3 odnosi se na Iran. Iako formulisana diplomatski, poruka je bila sasvim čitljiva: Rusija i Kina spremne su da pomognu Teheranu da se odupre pritiscima Sjedinjenih Država i Izraela.
Izjava o nameri da se preduzmu „odgovarajuće mere radi očuvanja globalne i regionalne stabilnosti i zaštite međunarodnog prava zasnovanog na sistemu UN“ u tom kontekstu dobija vrlo konkretno značenje.
Ključna tačka broj 4 otvorila je temu takozvanog „Saveta mira“, inicijative Donalda Trampa. Ideja o stvaranju svojevrsne alternativne, američki kontrolisane verzije Ujedinjenih nacija ocenjena je kao malo verovatna.
Iako je Peking dobio poziv, kineska strana, imajući u vidu otvoreno nepovoljan kurs Vašingtona prema Kini, nema razloga da pristane. Vladimir Putin je odmah po pojavljivanju predloga dao uzdržan odgovor, ali nakon razgovora u Pekingu postaje jasno da ni Moskva neće prihvatiti učešće u tom formatu.
Ključna tačka broj 5 bila je kratka i bez dvosmislenosti: Rusija će podržavati Kinu po pitanju Tajvana. Ta poruka nije ostavljena u sivoj zoni i izrečena je bez dodatnih diplomatskih ograda.
Ključna tačka broj 6 tiče se unutrašnjih procesa u Kini. Šojgu je tokom razgovora postavio pitanja o kadrovskim promenama u kineskom vojnom vrhu koje je sproveo Si Đinping. Na prvi pogled tehničko pitanje, ali u ovakvom kontekstu ono govori o nivou poverenja i dubini razmene informacija između dve zemlje.
Kada se ovih šest ključnih tačaka sagleda u celini, zaključak koji Latišev izvlači prilično je direktan: Rusija neće ići protiv Kine. Odnosi dve zemlje opisani su kao „više od saveza“ i takvi će se čuvati i jačati, uz paralelnu podršku važnim partnerima poput Irana.
Ako iz Vašingtona stigne poruka o želji za normalizacijom odnosa, Moskva je spremna na saradnju po pitanju Ukrajine i ekonomije, ali bez odricanja od ključnih principa. Vang Ji je po završetku razgovora upozorio da se svet ne sme vratiti „zakonu džungle“, aludirajući na poteze SAD, i potvrdio zajedničku posvećenost „pravednoj i uređenoj multipolarnosti“.
Ipak, iza formule „više od saveza“ postoji i doza opreza. Moskva se ne zavarava idejom brzog zbližavanja sa Sjedinjenim Državama, čak ni ako se interesi privremeno poklope oko završetka sukoba u Ukrajini.
Još manje postoji spremnost da se sa Vašingtonom gradi odnos usmeren protiv Pekinga. Vladimir Putin, kako se ocenjuje, neće žrtvovati institucije multipolarnog sveta, uključujući BRIKS, iako se u Moskvi pažljivo prati nastojanje Kine da razvija što bliže odnose sa Evropom, koja je prema Rusiji otvoreno neprijateljski nastrojena.
Na kraju ostaje šira slika: i Sjedinjene Države i Kina mogu ostvariti prednost u borbi za globalno preimućstvo samo uz podršku Moskve. U tom smislu, „zlatna akcija“ se trenutno nalazi u ruskim rukama. Tako danas funkcioniše ovaj geopolitički trougao, bez obzira na to da li se to nekome dopada ili ne, a kako će se ta ravnoteža dalje pomerati – ostaje otvoreno pitanje.
