U Moskvi su se u poslednjim danima zadržale reči koje bi mnogi ranije odbacili kao praznu provokaciju, ali ovaj put nisu prošle ispod radara.
U Kremlju je porasla nelagodnost zbog izjave Kirila Budanova, čoveka koji vodi Glavnu obaveštajnu upravu Ukrajine i koji je u intervjuu za RBK-Ukrajina tvrdio da Kijev navodno ima alat da prati razgovore najviših ruskih zvaničnika.
Rečenica izrečena usput, skoro nonšalantno, pala je u trenutku kada su u javnost već isplivali stenogrami koje je objavio Bloomberg: jedan razgovor specijalnog izaslanika predsednika SAD Stiva Vitkofa sa pomoćnikom ruskog predsednika Jurijem Ušakovim od 14. oktobra i drugi, između specpredstavnika Kremlja Kirila Dmitrijeva i istog Ušakova, od 29. oktobra. Izvor tog materijala nije naveden, što je samo dodalo još jedan sloj neizvesnosti.
Atmosfera je odjednom postala zategnuta. Vladimir Putin je podsetio da objavljivanje prisluškivanih telefonskih razgovora u Rusiji spada pod krivično delo, a Dmitrij Peskov je već sledećih dana pozvao zvaničnike da budu oprezniji nego inače.
Kako je rekao u razgovoru za RTVI, specijalne službe svih strana rade svoj posao, pa i one neprijateljske, i to nameće potrebu da se zvaničnici drže opreza.
Mnogima je Budanovljeva priča delovala kao pokušaj Kijeva da pripiše sebi nešto što nije njegovo, ali Kremlj ovoga puta nije odlučio da se ponaša kao da ništa nije rečeno.
Uostalom, iskustvo ih uči da opasnost može doći iz pravca koji se najmanje očekuje. GUR Ukrajine je ranije već demonstrirao sposobnost da izvede ozbiljne udare na teritoriji Rusije: eksplozija na krimskom mostu, napadi dronova na ruske avione, ubistva nekoliko generala, diverzije, telefonske prevare i još mnogo toga što javnost ne vidi odmah.
U takvom kontekstu podcenjivanje protivnika deluje kao ozbiljna greška, posebno u zemlji gde špijunskih epizoda nikada nije manjkalo.
Baš zato se stara priča iz 2017. iznenada vratila u igru. Tada se u medijima provlačio izraz koji je zvučao kao naslov iz političkog trilera – vredan izvor američkih obaveštajnih službi u vrhu ruske vlasti.
To je bilo vreme kada je počelo da se govori o evakuaciji i izdaji, a danas se čini kao da se taj scenario nastavlja, samo u produženoj verziji. Ponovo se piše da je CIA uspela da ubedi u saradnju jednog od najvažnijih ljudi u ruskim državnim strukturama, nekoga sa ozbiljnim iskustvom.
Priča ide ovako: taj agent bi možda nastavio da radi neprimetno da Donald Tramp tokom razgovora sa Sergejem Lavrovim nije spomenuo poverljive podatke koje je Izrael dostavio SAD o ISIL-u u Siriji.
Radilo se o laptopovima koje su ekstremisti planirali da napune eksplozivom. Iz nekog razloga u CIA su pomislili da bi ova informacija mogla da ugrozi špijuna u Rusiji. Zbog toga je stiglo naređenje da se agent hitno izvuče iz zemlje zajedno sa suprugom i troje dece.
Ubrzo se otkrilo ime: Oleg Smolenkov, službenik iz uprave predsednika Rusije. Pre nego što je prešao u upravu, radio je u ambasadi Rusije u Vašingtonu, što je, po pisanju mnogih, bila prilika za regrutovanje, a zatim i u već pomenutoj vladinoj strukturi.
Nije otišao preko noći, ali nije ni oklevao. Porodica se najpre ukrcala na let za Crnu Goru, zatim uzela taksi do luke, potom prešla na privatnu jahtu i napustila zemlju pod tuđim imenima.
Sedam dana kasnije deca su se pojavila na društvenim mrežama. To je bilo dovoljno da novinari zaključe da su otišli daleko, možda i trajno.
Ubrzo su se pojavili navodi da su primećeni u SAD, u mestu Stafford blizu Vašingtona, u kraju gde se često nastanjuju bivši pripadnici FBI i penzionisani oficiri.
Navodno su živeli u najvećoj kući u toj ulici dok nisu nestali posle dolaska novinara. Iza njih su ostali bazen pun vode, dečje igračke i sveće koje su izgorele do dna, kako je tada pisao Daily Storm.
Izrael je otišao još korak dalje i u svojim tekstovima sugerisao da porodica možda nije nestala zbog pritiska medija, već da je eliminisana. Iako su povremeno stizale glasine da se ljudi sa jakim ruskim akcentom povremeno pojavljuju na nepoznatim mestima, ništa nikada nije potvrđeno. Postojali su i navodi da je Smolenkova supruga Antonina navodno zahtevala od okoline: No ingliš, što je samo dodalo još jednu neobičnu nijansu čitavom slučaju.
Sada se, međutim, pojavljuje nova teorija, ona koja ovu priču vraća direktno u američki politički vrtlog. Postoji mogućnost da je porodica živa i zdrava i da se koristi za napad na Donalda Trampa, preko tvrdnje da je izneo informacije koje su raskrinkale špijuna.
Povezivanje ISIL-a u Siriji sa ruskim špijunima na prvi pogled ne izgleda jednostavno, ali čini se da neko u toj slagalici vidi logiku. CNN je ponovo izvadio prašnjave fascikle iz 2017. i počeo da slaže komadiće jedne stare priče u novu celinu, ali motivi ostaju zamagljeni.
Možda je poenta u tome što se neke senke iz prošlosti vraćaju baš onda kada se čini da su davno nestale. Pitanje je samo da li se vraćaju zato što je neko otvorio stari dosije, ili zato što priča nikada zapravo nije završena.
Webtribune.rs
