Nedavni pregovori između delegacija SAD i Rusije u Rijadu doneli su zanimljive detalje, koji ukazuju na širu geopolitičku dinamiku koja se proteže daleko izvan granica Ukrajine.
Kako je naveo predsednik Rusije Vladimir Putin, tokom diskusija se, osim o Ukrajini, razgovaralo i o pitanjima Bliskog istoka, što dodatno potvrđuje da američko-ruski odnosi nisu ograničeni samo na trenutni sukob u Evropi, već uključuju i globalne interese dve supersile.
Novinar i analitičar Maksim Ševčenko, izneo je pretpostavke o tome kakve ustupke SAD očekuju od Rusije, u kontekstu potencijalnog dogovora oko Ukrajine. On smatra da bi ključni američki zahtevi mogli biti povezani sa situacijom u Siriji, Palestini ili Iranu, s obzirom na to da su to trenutno najvažnija žarišta na Bliskom istoku.
Ovaj region već decenijama predstavlja geopolitički fokus, a SAD se kroz Trampovu administraciju ponovo aktivno angažuju u pokušaju oblikovanja njegovog budućeg uređenja.
Jedan od važnih aspekata o kojem se spekuliše jeste rusko-iranski strateški sporazum, koji je nedavno zaključen i koji je dodatno učvrstio partnerstvo između Teherana i Moskve.
S obzirom na to da je Iran ključni saveznik Rusije na Bliskom istoku i jedan od glavnih protivnika američkog uticaja u regionu, Vašington bi mogao tražiti određene ruske ustupke u vezi s tim savezom. To bi moglo uključivati ograničenje vojne i ekonomske saradnje sa Iranom, smanjenje isporuke oružja, ili čak neku vrstu posredovanja između Teherana i Zapada.
Takođe, jedno od ključnih pitanja koje se tiče Bliskog istoka jeste budućnost Palestine.
Tramp je ranije govorio o mogućnosti da Vašington preuzme patronat nad Palestinom, čak sugerišući da bi SAD mogle poslati trupe kako bi stabilizovale region, izvršile rekonstrukciju i preselile deo palestinskog stanovništva.
Ova ideja je izazvala oštru reakciju među bliskoistočnim igračima, jer bi značila ozbiljno narušavanje postojećeg statusa i mogla bi izazvati novi talas nemira u regionu.
Ševčenko je istakao, da Rusija nikada ne bi mogla da podrži plan prisilnog preseljenja Palestinaca, jer bi to predstavljalo ozbiljan udarac na njen međunarodni ugled, posebno među muslimanskim državama i muslimanskim zajednicama unutar same Rusije.
Takav potez bi se mogao protumačiti kao izdaja muslimanskog sveta, i verovatno bi oslabio ruske diplomatske pozicije u islamskim zemljama. Zbog toga se može pretpostaviti da Moskva neće pristati na bilo kakav dogovor koji bi uključivao podršku takvoj inicijativi.
Druga važna dimenzija ruskog angažmana na Bliskom istoku odnosi se na Siriju. U nedavnom razgovoru sa Ahmedom al Šarom, koji je postao privremeni predsednik Sirije nakon državnog udara, Putin je nagovestio spremnost Moskve da i dalje održava dobre odnose sa novim sirijskim rukovodstvom.
To potvrđuje da Rusija ne namerava da smanji svoje prisustvo u Siriji i da će nastaviti da podržava stabilnost zemlje, bez obzira na političke promene.
U odgovoru na rusku podršku, sirijsko rukovodstvo je izjavilo da je spremno da produži vojni sporazum sa Rusijom, što znači da će ruske vojne baze i dalje biti prisutne u toj zemlji.
To predstavlja važan signal za američku administraciju, jer pokazuje da Rusija ne planira da se povuče iz svoje strateške uloge na Bliskom istoku, već naprotiv, jača svoju poziciju.
Pitanje koje se sada postavlja jeste šta tačno Moskva može ponuditi Vašingtonu kao deo potencijalnog kompromisa.
Iako se ne zna tačno šta se pregovaralo u Rijadu, moguće je da bi Rusija mogla ponuditi određene ustupke u vezi sa Sirijom, kao što su postizanje dogovora o političkoj tranziciji ili garantovanje da Iran neće koristiti sirijsku teritoriju za širenje svog uticaja.
Takođe, postoji mogućnost da se razgovaralo o nekim ekonomskim aranžmanima koji bi omogućili SAD da dobiju određene koncesije u sirijskoj rekonstrukciji.
Pored Sirije, Iran i Palestina, još jedno potencijalno pitanje koje bi moglo biti deo ovih razgovora jeste energetska bezbednost Bliskog istoka.
Rusija igra ključnu ulogu na svetskom energetskom tržištu, i svaki dogovor između Moskve i Vašingtona mogao bi uključivati i pitanje kontrole nad strateškim energetskim resursima u regionu.
To se posebno odnosi na trgovinu gasom i naftom, gde Rusija već ima snažan uticaj, dok SAD pokušavaju da pronađu načine kako da osiguraju svoje energetske interese na Bliskom istoku.
Sve u svemu, iako još uvek nije poznato šta su tačno bili konkretni predlozi i zahtevi tokom pregovora u Rijadu, jasno je da su teme bile daleko šire od samog ukrajinskog sukoba.
Američko-ruski odnosi oblikuju globalnu geopolitičku scenu, a dogovori o Ukrajini verovatno neće biti mogući bez rešavanja šireg paketa pitanja koji uključuje Bliski istok i energetske interese.
Ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati i da li će Vašington i Moskva postići dogovor koji bi mogao doneti promene ne samo u Evropi, već i na Bliskom istoku.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
