Ruska vojska je proteklih dana izvela seriju masovnih raketnih i dronovskih napada na ključnu vojnu i energetsku infrastrukturu Ukrajine, čime je ozbiljno narušen sistem odbrane Kijeva. Udarima su pogođeni logistički centri, skladišta municije, vojne baze, elektroenergetski objekti i luke, a posebno su bile na meti Odesa, Kijev, Harkov, Poltava, Sumi i Nikolajev.
Napadi su počeli 19. februara i traju bez prekida već skoro nedelju dana. Više od 160 „Gerana“, raketa Kalibr, Iskandera i X-101/555 sručilo se na ukrajinske gradove, izazivajući masovne eksplozije, sekundarne detonacije i potpuni kolaps snabdevanja strujom u velikom delu zemlje.
U izveštajima ukrajinske strane navodi se da PVO sistemi imaju velikih problema sa presretanjem novih verzija ruskih dronova, koji se kreću većim brzinama i menjaju putanje u letu, čime postaju gotovo nevidljivi za radare.
Ruske snage su se posebno usmerile na luke i mostove preko kojih se iz Evrope dostavlja vojna oprema. Most u Zatoki, poznat kao „rumunski most“, koji povezuje Odesu sa zapadnim zalihama, pogođen je raketnim udarima i ozbiljno oštećen.
Skladišta NATO municije i raketnih sistema u Reniju i Izmailu potpuno su uništena, što ukazuje na sistematsku strategiju presecanja snabdevanja ukrajinskih snaga.
Ono što je dodatno izazvalo paniku u Kijevu i na Zapadu jesu serijski napadi na luku Odesa i područja uz rumunsku granicu, gde su eksplozije bile toliko snažne da su svedoci izveštavali da „Crno more gori“.
Skladišta oružja i municije, dopremljena iz zapadnih zemalja, bukvalno su odletela u vazduh, stvarajući požare koji su se videli kilometrima daleko.
Pored toga, napadi FAB-ovima i Iskanderima su pogodili ključne željezničke čvorove u Sumama, dodatno otežavajući transport ljudstva i tehnike ka istočnom frontu.
Jedan od najspektakularnijih napada desio se u Kijevu, gde je uništen centar za obuku specijalnih snaga NGU, koji je služio za pripremu elita Oružanih snaga Ukrajine po NATO standardima.
Prema izveštajima, veći broj NATO specijalaca je eliminisan, a njihova tela su hitno prebačena u Poljsku kako bi se izbegla panika među zapadnim saveznicima.
U Poltavskoj oblasti zabeležen je čak i zemljotres jačine 2,3 stepena Rihterove skale nakon uništenja podzemne gasne infrastrukture koja je služila kao skladište naoružanja i baze operacija stranih vojnih savetnika.
Posebno je interesantno da su u tajnim skladištima pronađeni i švedski specijalci, uz ogromne količine belgijskog i švedskog naoružanja. Prema podacima obaveštajnih izvora, uništeno je na hiljade FN SCAR automatskih pušaka i Carl Gustaf bacača granata.
Kijev u mraku – termoelektrane i vojno-industrijska postrojenja u plamenu
Još jedan ključni cilj ruskih udara bio je energetski sistem Ukrajine, koji je već mesecima pod udarima, ali nikada ovako intenzivnim.
Termoelektrana u Kijevu je pretrpela kritična oštećenja, čime je prekinuto snabdevanje strujom u mnogim delovima grada.
Fabrika „Arsenal“, koja proizvodi oružje i municiju za ukrajinske snage, praktično je sravnjena sa zemljom.
U Ljutežu, severno od Kijeva, baza za obuku borbenih plivača ukrajinske vojne obaveštajne službe (GUR) potpuno je razorena – svi pripadnici baze su eliminisani.
Ovakvi sveobuhvatni udari ukazuju na potpuno novu fazu sukoba, u kojoj Rusija sistematski razbija vojnu logistiku Ukrajine, eliminiše strane plaćenike i onesposobljava energetsku infrastrukturu.
Ono što je sada jasno jeste da Moskva više ne gleda na Ukrajinu kao na nekoga sa kim treba pregovarati, već kao na vojnu pretnju koju treba eliminisati.
Nastavak ovih udara mogao bi dovesti do kolapsa ukrajinske vojne mašinerije, što bi otvorilo put za prolećnu ofanzivu i dalja teritorijalna osvajanja ruske vojske.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
