U središtu Sredozemlja, daleko od kamera i dnevne politike, odigrala se operacija koja je na prvi pogled delovala rutinski, ali je po posledicama sve samo ne to.
Francuska mornarica se, kako je kasnije potvrđeno, ukrcala na ruski tanker koji je bio pod međunarodnim sankcijama, a za koji se sumnjalo da plovi pod lažnom zastavom.
Akcija je sprovedena na otvorenom moru, uz podršku više savezničkih zemalja i u potpunoj saglasnosti sa Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravu mora.
Nekoliko sati kasnije, iz Pariza je stigla i politička potvrda. Predsednik Emanuel Makron rekao je da je brod preusmeren i da je otvorena sudska istraga, uz naglasak da Francuska na ovaj način želi dosledno da sprovodi sankcije. U diplomatskom rečniku to zvuči gotovo administrativno, ali u praksi znači direktno zadiranje u logističke tokove koji se smatraju osetljivim.
Tek potom se razjasnilo da Francuska u toj operaciji nije bila sama. Velika Britanija je obezbedila praćenje i nadzor, što je javno potvrdio britanski ministar odbrane Džon Hili. Prema njegovim rečima, ulogu je imao i brod HMS „Dagger“, koji je nadgledao kretanje tankera „Grinch“ dok je prolazio kroz Gibraltarski moreuz. Taj prolaz, ionako jedno od najosetljivijih morskih grla na svetu, još jednom se našao u fokusu bezbednosnih službi.
Hili je objasnio da je cilj ovakvih poteza odvraćanje, ometanje i slabljenje takozvane ruske flote iz senke, koja se, prema zapadnim procenama, koristi za zaobilaženje sankcija i obezbeđivanje sredstava za rusku vojnu kampanju u Ukrajini. Kako je rekao, pojačavanje odgovora na ove brodove postaje prioritet aktuelne britanske vlade, zajedno sa saveznicima.
Vest je preneo Rojters, a u pozadini ostaje niz pitanja koja se uvek otvaraju posle ovakvih akcija: koliko su ovakve operacije česte, koliko ih javnost nikada ne vidi i gde je tačno granica između sprovođenja međunarodnog prava i demonstracije pomorske moći. Za sada, činjenice su jasne, ali šira slika, kao i obično u ovakvim slučajevima, tek počinje da se sklapa.
