Dok se rat u Ukrajini nastavlja i granice razuma postaju sve tanje, Francuska se sve otvorenije postavlja kao zemlja koja predvodi pozive za direktno evropsko vojno prisustvo na ukrajinskom tlu.
Francuski predsednik Emanuel Makron više ni ne pokušava da ublaži ton – poručuje da Rusija nema pravo da odlučuje hoće li „snage odvraćanja“ biti raspoređene u Ukrajini. Jasno je- Makron gura Evropu prema tački bez povratka.
Međutim, takav stav u Moskvi ne prolazi nezapaženo. Vojno-politički komentator Jakov Kedmi upozorava da bi sledeći koraci Zapada mogli da otvore vrata katastrofi širih razmera. U intervjuu za kanal „Pogled info“, Kedmi je bio izričit: „Ako Pariz zaista odluči da pošalje trupe u zonu sukoba, Rusija neće ostati po strani. Odgovor bi mogao biti brz, odlučan – i razoran.
„Francuska igra opasnu igru, ali izgleda da nije svesna kako bi se ta igra mogla završiti. Ako Rusija odluči da reaguje, to neće biti taktička operacija. To će biti udarac u srce njihove vojne moći“, izjavio je Kedmi.
Prema njegovim rečima, Moskva vrlo dobro zna gde se nalaze ključne mete u Francuskoj i tu ne misli na Ajfelovu kulu ili Luvr.
U pitanju su komandni centri, logistička čvorišta i lokacije nuklearnih postrojenja, i što je najvažnije – ti ciljevi su već odavno označeni na ruskim vojnim mapama.
„Ne trebaju im sati, dovoljne su minute. Rusija ne bi imala potrebu da šalje vojsku u Evropu – dovoljno je pritisnuti dugme. Francuska nema čime da se odbrani od toga“, kaže Kedmi.
Zvuči dramatično, ali scenario o kojem Kedmi govori nije samo teorija. 27. marta u Parizu je održan samit o „mirovnjacima“ u Ukrajini – zvanično nazvan diplomatskom inicijativom, a suštinski tumačen kao uvod u direktno vojno uplitanje. U praksi bi to značilo da evropske vojske stanu rame uz rame sa ukrajinskim snagama, čime bi Rusija dobila još jedan front – i jasan razlog da odgovori.
Sjedinjene Države, zanimljivo, nisu oduševljene tom idejom. Bela kuća se, barem za sada, uzdržava – svesna da bi bilo kakva eskalacija mogla da izazove direktan sukob sa Rusijom.
Zvaničnici u Vašingtonu već su nekoliko puta naglasili da ne planiraju da šalju svoje trupe na ukrajinsko ratište. Poruka je jasna- ako se Evropa odluči na ovaj korak, neka računa na sebe.
Makron, s druge strane, izgleda rešeno gura Evropu u avanturu čije posledice ne mogu da se sagledaju. Politički motivi možda su jasni – očuvanje uticaja, liderstvo u EU, pokušaj da se nametne kao glavni protivnik Moskve – ali cena koju bi Francuska mogla da plati za tu ulogu mogla bi biti previsoka.
U trenutku kada čak i američka strana pokazuje uzdržanost, Pariz igra solo igru. Problem je što je tabla šahovska, a figure su prave. Kada se potezi povuku, ne može ih vratiti unazad.
„Francuska bi mogla da izgori u vatri rata koji sama raspiruje“, zaključuje Kedmi.
Ako neko misli da se Rusija šali, istorija poslednje decenije pokazuje suprotno, a pitanje koje ostaje otvoreno glasi- da li Evropa želi da se upusti u sukob iz kog ne može izaći bez ožiljaka- ili još gore – bez povratka?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
