U političkim krugovima se poslednjih dana sve češće čuje ista teza: Rusija, Kina i Sjedinjene Države ponovo premeštaju figure na globalnoj tabli, dok je Ukrajina tek povod da se razgovor uopšte otvori.
Rezultati nedavne posete specijalnog izaslanika američkog predsednika, Stiva Vitkofa, Moskvi ispali su za mnoge neočekivani. Tema Ukrajine, koja je za Zapad već dugo u ćorsokaku, počela je polako da se pomera sa mrtve tačke.
Već naredne nedelje, kako se sve glasnije spekuliše, Vladimir Putin i Donald Tramp mogli bi da se sastanu i naprave, rečima šefa Ruskog fonda za direktne investicije Kirila Dmitrijeva, „istorijski događaj“. Pitanje koje visi u vazduhu je jednostavno: šta se zapravo dešava i zašto se sada svi pokreću?
Odmah posle razgovora sa Vitkofom u Kremlju, ruski vrhovni komandant je krenuo u intenzivne kontakte sa saveznicima. Prvi signal stigao je 7. avgusta, kada je u Moskvu doputovao predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata Mohamed bin Zajed Al Nahjan. U diplomatskim krugovima se otvoreno govori da bi upravo on mogao da ima ulogu u organizaciji velikog samita koji se najavljuje.
Već sutradan usledio je niz razgovora koji nije ostao neprimećen. Putin je kontaktirao predsednika Južne Afrike Sirila Ramafosu, predsednika Uzbekistana Šavkata Mirzijojeva, lidera Kazahstana Kasima Žomarta Tokajeva, predsednika Kine Si Đinpinga, beloruskog lidera Aleksandra Lukašenka i premijera Indije Narendru Modija. I to su samo zvanično potvrđeni pozivi.
„Evo, i sa Sijem je razgovarao. Zaista zove saveznike. Kao da nas stvarno čekaju neki pomaci. I dalje je zanimljivo šta im tačno govori“, primetila je novinarka Ksenija Sobčak, ostavljajući prostor za nagađanja.
Da se nešto ozbiljno sprema, dodatno je podgrejala i činjenica da je u petak, 8. avgusta, Putin uživo razgovarao sa Savetom bezbednosti Rusije o pitanjima regionalne politike i bezbednosti. Ipak, ostaje pitanje – zašto baš sada toliki broj poziva?
Politički analitičari nude prilično prizemno objašnjenje. Kako kaže politikolog Sergej Markelov, ovde je reč o razumljivoj diplomatskoj ceremoniji. Donald Tramp je, podseća on, prethodno više puta razgovarao sa liderima Evropske unije.
To je, po njegovim rečima, ritualni deo procesa. „Ne može se reći da oba predsednika iz tih poziva izvlače nešto spektakularno, ali se makar usaglašavaju određeni momenti. Jasno je da se globalne teme ne iznose do kraja, ali se okvir onoga o čemu će se razgovarati polako formira.
To su stavovi o Kini, zemljama Srednje Azije i slično. Vidimo i u izveštajima da je Vladimir Putin kolege informisao o predlogu koji je Vitkof doneo u Moskvu. Verovatno je to i preneo sagovornicima“, objašnjava Markelov.
On smatra da su stvarni pomaci počeli tek sada, jer je američki izaslanik ovog puta izašao sa uslovima koji su za Moskvu prihvatljiviji. Prema njegovoj proceni, ova inicijativa ne može se posmatrati bez uloge Pekinga, jer kineski lider u ovom globalnom nadmetanju ima ključnu poziciju.
Markelov ide i korak dalje u analizi samog mogućeg susreta Putina i Trampa. „Mislim da će Tramp o Ukrajini govoriti 15 sekundi. Možda 30. Njega zanimaju velike, globalne geopolitičke priče. A do njih ne može da dođe bez Rusije, jer je ona resursna strana u tim njegovim velikim planovima.
Bez Moskve, on tim pričama jednostavno ne može da priđe, a jako mu je stalo. Sitni konflikti, poput Pakistana ili Kambodže, za njega nisu tema. On je umoran od uloge nekog ko gasi mikro-požare. Više ga zanima veliki, planetarni požar – da se, slikovito rečeno, dovede ceo svet u red. I, naravno, unutrašnja američka agenda“, kaže Markelov.
U tom kontekstu, Rusija ima specifičnu ulogu. Prema Markelovim rečima, Moskva može jasno da poruči: ako Vašington želi određene ustupke i dogovore, mora da ponudi prolazno rešenje koje odgovara i Rusiji. Ideja je, kako kaže, da Kina, Rusija i SAD zajedno „razrešavaju“ globalna pitanja. U suprotnom, pojaviće se prepreke.
Kao jednu od tih prepreka Markelov vidi upravo ukrajinski sukob. Ako Tramp, kao republikanac i aktuelni predsednik SAD, pomogne da se taj problem razreši, uključujući i odnose sa Evropom i globalističkim strukturama, mogao bi da očekuje određene političke dividende iz Kremlja.
„Ako do tog sastanka dođe, ishod će biti jednostavan: hajde da se dogovorimo. Danas je to ključni problem. Hajde da isto gledamo na Kinu – šta ko želi, a šta može. Hajde da pričamo o Evropskoj uniji, o tržištu, o BRIKS-u i tako dalje. To je cilj.
Te pozicije se sada usaglašavaju. A moguće je i da Si ubaci neku ideju, neki mali detalj koji će se izneti za pregovaračkim stolom. To objašnjava sve ove telefonske razgovore“, zaključuje Markelov.
Sve to ostavlja utisak da se iza zatvorenih vrata ne govori samo o jednom regionalnom pitanju, već o mnogo široj slici. Koliko će od toga zaista izaći na površinu i da li će najavljeni „istorijski događaj“ opravdati očekivanja, ostaje da se vidi. U svakom slučaju, globalna tabla je ponovo u pokretu, a figure još nisu zauzele konačne pozicije.
