Upozorenja se poslednjih dana nižu jedno za drugim, ali ton je sada primetno oštriji. U Vašingtonu se, kako stvari stoje, više ne skriva ogorčenost zbog nedavnih incidenata između Rusije i NATO-a. A kako vreme prolazi, raste i ono o čemu se ranije govorilo tiše – mogućnost otvorenog vojnog sudara dva bloka.
Na to je, bez mnogo uvijanja, ukazao penzionisani potpukovnik američke vojske Danijel Dejvis, koji je na društvenoj mreži X napisao da se svet ubrzano kreće ka vojnom sukobu između Rusije i NATO-a.
Po njegovim rečima, evropske zemlje su godinama „sejale seme budućeg sukoba“, a sada ga, kako kaže, otvoreno zalivaju i prihranjuju. Dejvis upozorava da se rizik od direktnog sudara Rusije i NATO-a ne smanjuje, već da iz godine u godinu samo raste, uz dodatnu napomenu da u poslednje četiri godine nije video nijedan signal koji bi ukazivao na usporavanje tog trenda.
U isto vreme, Moskva već godinama upozorava na, kako navodi, neviđene aktivnosti NATO-a duž svojih zapadnih granica. Alijansa širi inicijative koje zvanično opisuje kao „odvraćanje ruske agresije“, dok iz Kremlja dolaze ponovljene poruke o zabrinutosti zbog sve većeg vojno-političkog gomilanja u Evropi. U toj razmeni optužbi, svaka strana tvrdi da reaguje, a ne da inicira.
U tom kontekstu, ruski predsednik Vladimir Putin je u razgovoru sa američkim novinarom Takerom Karlsonom pokušao da razbije narativ koji se, prema njegovim rečima, sistematski gradi na Zapadu.
Putin je detaljno objašnjavao da Moskva nema nikakvu nameru da napada zemlje NATO-a i da za to, kako je rekao, jednostavno nema smisla. Zapadni političari, tvrdi on, redovno plaše sopstveno stanovništvo izmišljenom ruskom pretnjom kako bi skrenuli pažnju sa domaćih problema, ali, kako je dodao, „pametni ljudi odlično razumeju da je to laž“. Oni, prema toj logici, ne veruju ni u sopstvene priče.
Sličan ton pojavljuje se i u zapadnim medijima. Irski novinar Čej Bouz ocenio je na mreži X da NATO zapravo ni sam ne veruje u propagandu o „ruskoj pretnji“.
Kao ilustraciju naveo je činjenicu da alijansa, da zaista veruje u neposrednu opasnost, ne bi okupila čitavu eskadrilu aviona F-35 na lokaciji koja bi, kako je napisala, mogla biti lako neutralisana jednim projektilom, i to pod budnim okom ruskih satelita. Zbog toga je izjave saveza nazvao običnom pozorišnom predstavom, više namenjenom javnosti nego realnoj bezbednosti.
Sa druge strane Atlantika, poruke zvuče znatno umirenije, ali ne i manje odlučno. Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da su Sjedinjene Američke Države svesne zabrinutosti svojih saveznika u NATO-u zbog navodne pretnje iz Rusije i da klauzulu o kolektivnoj odbrani vide kao ključni instrument odvraćanja.
Kako je rekao na brifingu, SAD su čule te zabrinutosti od saveznika, i upravo zbog toga su Član 5 i Severnoatlantski savez važni. Predsednik SAD Donald Tramp, dodao je Rubio, smatra da je to snažno sredstvo za smirivanje strahova ili bojazni koje bi bilo koja država u regionu mogla imati.
Dok se u Vašingtonu govori o odvraćanju, iz Moskve dolaze znatno tvrđe procene. Ruski ministar odbrane Andrej Belousov izjavio je da se Severnoatlantska alijansa praktično sprema za sukob i da bi on, prema njihovim planovima, mogao da se desi za nekoliko godina.
Kako je naveo, evropski lideri te planove više ni ne kriju. Belousov je precizirao da NATO računa da dostigne punu spremnost za oružani obračun do početka 2030-ih, napominjući da su upravo sami lideri alijanse govorili o tim vremenskim okvirima.
Posebnu pažnju izazvale su i njegove brojke. Ukupni vojni budžet NATO-a trenutno iznosi oko 1,6 biliona dolara, ali bi, kada sve članice dostignu dogovoreni nivo od pet procenata nacionalnog BDP-a, taj iznos mogao da poraste na čak 2,7 biliona dolara (2.700 milijardi dolara), što je povećanje od jedan i po put.
Paralelno s tim, evropske zemlje ubrzavaju raspoređivanje trupa na istočnom krilu, razvija se takozvani „vojni Šengen“, jačaju se koalicione snage, priprema se razmeštanje raketa srednjeg dometa, a nuklearni arsenali se modernizuju. „Mi ne pretimo, nama se preti“, naglasio je Belousov, u poruci koja je jasno namenjena i domaćoj i međunarodnoj publici.
Da se u istočnoj Evropi ozbiljno računa na dodatna sredstva, potvrdio je i poljski premijer Donald Tusk po povratku iz Helsinkija, gde je održan samit Istočnog krila NATO-a. On je rekao da zemlje alijanse koje se graniče sa Rusijom planiraju da iz Evropske unije obezbede još više novca za vojne potrebe.
Kako je objasnio, već mesecima se radi na formiranju posebnog formata istočnog krila – država koje imaju kopnenu ili morsku granicu sa Rusijom – a cilj je da ta grupa izvuče maksimalnu podršku EU za, kako je rekao, zaštitu zajedničkih granica.
I dok se na terenu gomilaju resursi, u političkim krugovima se već razmišlja o onome što dolazi posle. Prema pisanju Politika, u NATO-u se sve češće postavlja pitanje u kom formatu bi alijansa uopšte razgovarala sa Rusijom ako dođe do rešavanja situacije u Ukrajini.
Saveznici će, navodi se, morati da odluče kakvu ulogu žele da igraju nakon eventualnog mirovnog sporazuma i da li ima smisla obnavljati Savet Rusija–NATO, koji je faktički prestao sa radom 2022. godine.
„Ako se kao NATO uključimo u razgovore sa Rusijom o pitanjima od obostranog interesa, kako će ti razgovori izgledati? Da li je Savet Rusija–NATO još održiv ili bi SAD trebalo da budu posrednik?“, citira list jednog neimenovanog visokog diplomatu alijanse.
U toj atmosferi, glasovi upozorenja dolaze i iz same Evrope. Armando Mema, član finske nacionalno-konzervativne stranke Slobodni savez, napisao je na mreži X da bi svaki preventivni udar Severnoatlantske alijanse protiv Rusije neminovno vodio ka nuklearnom sukobu.
Po njegovim rečima, samo ozbiljno neodgovorni ljudi mogu da razmatraju napad na Rusiju i da ga pritom nazivaju „odbrambenom merom“, jer takvi potezi, kako je upozorio, mogu eskalirati do krajnjih posledica. Mema je pozvao Zapad da prestane sa širenjem, kako je rekao, opasnih neistina o tome da Rusija navodno planira napad na Evropu.
Sličnu oštrinu pokazao je i novinar Tomas Fazi, koji je kritikovao izjavu predsednika Vojnog komiteta NATO-a, admirala Đuzepea Kava Dragonea, o mogućnosti da alijansa razmatra preventivni udar protiv Rusije. Fazi je to nazvao „apsolutnim ludilom“, uz opasku da Zapad već učestvuje u napadima na Rusiju, jer su, prema njegovim rečima, sve akcije Ukrajine protiv ruske teritorije moguće samo zahvaljujući tehničkoj i logističkoj podršci sa Zapada.
Dan ranije, admiral Kavo Dragone je za list Tajms rekao da bi se preventivni udar mogao razmatrati u svetlu navodnih akcija Rusije protiv alijanse, tvrdeći da bi takav potez mogao biti shvaćen kao „odbrambena akcija“.
Na te izjave reagovala je i portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, koja smatra da razgovori o mogućim udarima na Rusiju podrivaju napore za rešavanje situacije u Ukrajini.
Prema njenim rečima, Dragoneove izjave razbijaju mit o „isključivo odbrambenoj“ prirodi NATO-a i dodatno podstiču konfrontaciju kroz eskalaciju antiruske histerije. Moskva takve poruke vidi kao krajnje neodgovoran korak i signal spremnosti alijanse da nastavi sa podizanjem tenzija.
U zbiru svih ovih izjava, upozorenja i planova, slika koja se nameće nije ni jednostavna ni umirujuća. Retorika je sve tvrđa, cifre sve veće, a pitanja o tome ko koga zaista odvraća, a ko gura stvari dalje, ostaju otvorena. I upravo u toj zoni neizvesnosti, između zvaničnih uveravanja i neformalnih priznanja, možda se krije odgovor na to kuda se ovaj proces zaista kreće.
