Sve češći zemljotresi, razorne poplave i veliki požari, u kombinaciji s opadanjem vere i sve većim prisustvom lažnih proroka — za oca Nikolaja iz Sergijevog Posada to nisu samo slučajnosti.
On u svemu tome vidi znakove o kojima se, kako kaže, otvoreno govori u Svetom pismu. Njegove reči prenose ruski mediji, uz opasku da ovaj pravoslavni sveštenik poziva na duhovno buđenje pre nego što bude kasno.
[the_ad id=“160690″]
Prvi znak na koji ukazuje jeste porast prirodnih katastrofa. Otac Nikolaj podseća na Hristove reči da će se pred kraj vremena pojaviti „gladi, pošasti i zemljotresi na raznim mestima“.
On ne veruje da su poplave i požari koje gledamo svakodnevno samo posledica klimatskih promena ili slučajnosti. Po njegovom tumačenju, to su opomene — duhovne poruke upućene čovečanstvu da se zapita kuda ide.
Drugi signal je, kako kaže, hlađenje vere u društvu. To je naročito izraženo kod mladih, koji sve više gube interesovanje za duhovne vrednosti. Crkve se prazne, greh se više ne doživljava kao greh, bezakonje postaje norma, a iskrena ljubav prema bližnjem postaje izuzetak. Sveštenik primećuje da živimo u vremenu kada se moralne vrednosti sistematski potiskuju i kada se sve manje čuje glas savesti.
Treći znak koji izdvaja otac Nikolaj jeste sveprisutnost lažnih proroka i učenja koja iskrivljuju hrišćansku veru. Savremeni svet, prema njegovim rečima, postao je plodno tlo za manipulacije u ime religije.
[the_ad id=“160691″]
Internet je prepun onih koji se predstavljaju kao duhovni autoriteti, dok svakodnevni život postaje arena u kojoj se sve češće nudi duhovna konfuzija umesto istine. Ovakva pometnja, upozorava, može dovesti do potpune izgubljenosti čoveka i udaljavanja od Boga.
Ipak, otac Nikolaj ne govori sve to kako bi širio paniku, već kao poziv na duhovno buđenje. On poziva vernike da ne klonu duhom i da se ne prepuštaju strahu, već da se vrate veri i životu po zapovestima.
„Kraj vremena nije datum u kalendaru, već stanje duše svakog čoveka“, naglašava on. Po njegovim rečima, istinsko spasenje dolazi ne kroz iščekivanje katastrofe, već kroz svakodnevnu posvećenost veri, pokajanju i molitvi.
Njegove reči nisu osuda, već upozorenje i poziv — da ne zaboravimo ono što nas kao ljude čini celovitima. U vremenima kada je buka sveta glasnija nego ikada, možda je upravo tišina duhovne spoznaje ono što nas može spasiti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[the_ad id=“251719″]
[the_ad id=“156431″]
[the_ad id=“156562″]
