Švedska je postala prva naširoko mikročipovana nacija, a Šveđani su spremno odvojili svoj novac kako bi platili za “moderne“ mikročipove koji su hirurški stavljeni isprod njihove kože – bez razmišljanja o posledicama.
Mejnstrim mediji u SAD vode propagandnu kampanju pokušavajući da normalizuju ideju o mikročipovima za ljude, objavljujući izveštaje koji tvrde da će deca biti mirkočipovana “pre ili kasnije“ i da će Amerikanci to prihvatiti jer će to njihovu decu učiniti “bezbednijom.“
[adsenseyu1]
Ali, iako Amerikanci ostaju oprezni po pitanju ideje o mikročipovima za ljude, kampanja za normalizaciju mikročipova je toliko bila uspešna u Švedskoj da ljudi sa RFID mikročipovima trajno ugrađenim u njihovim telima sada njih smatraju “još jednim organom tela“ i hvale se da mogu da ih koriste kao “lojaliti kartice u prodavnicama“ i da “dobijaju popuste.
Ali postoji caka. Ovi robovi mode ne mogu biti potpuno sigurni u to šta je stavljeno u njihova tela. Takođe ne mogu biti sigurni u to ko ima pristup njihovim ličnim podacima. Ako se istorija ponovi, ljudski mikročipovi će preći sa toga da su tehnologija usvojena radi “pogodnosti i bezbednosti“ a onda će preko noći postati obavezno za vas i vašu porodicu.
MailOnline izveštava: Hiljade Šveđana ugrađuju mikročipove koji sadrže detalje o njihovom identitetu. Ova minijaturna tehnologija zaobilazi potrebu za gotovinom, kartama, pristupnim karticama, pa čak i društvenim medijima.
BioHax International je tržišni lider u inovativnoj industriji i zarobio je maštu javnosti od kada je pokrenut pre pet godina od strane Jovana Osterlunda, bivšeg profesionalnog pirsing majstora.
Neki ljudi tvrde da pogodnosti stečene postupkom takozvanih “telesnih hakera“ ne prevazilaze rizike za njihove privatne podatke.
U junu 2017. godine, SJ Rail, švedski operater vozova, objavio je da oko 100 ljudi koristi mikročipove za plaćanje svog putovanja. Putnici sa mikročipom u svojoj ruci imaju mogućnost da svoju kartu postave direktno u uređaj. Kondukter u vozu onda može pročitati čip smart telefonom i potvrditi da je putnik platio za svoje putovanje.
Ovo je bila jedna od najrasprostranjenijih i glavnih upotreba tehnologije i usvojilo ju je mnoštvo kompanija koje razmišljaju unapred.
Mikročipovanje je čak usvojila i profesionalna platforma društvenih medija LinkedIn.
Silvija Varsegi (28) je rekla da čip “u suštini rešava sve njene probleme.“
Dodirivanjem nekog događaja na smart telefonu polaznik će omogućiti da se informacije prenesu bez potrebe za kucanjem.
Varsegijeva je rekla: “Kada drugi telefon pročita čip, oni vide link i mogu ga otvoriti u pretraživaču na telefonu.“
Ovaj futuristički projekat nije bio bez ikakvih zastoja, a takođe je izazvao i zabrinutost zbog privatnosti putnika.
Kada je pokrenut prošle godine, jedna greška u sistemu je značila da bi osoblje železnice ponekad imalo uvid u profil putnika na LinkedIn-u umesto u informacije o karti.
Noćna mora sajber bezbednosti
Iako je ova šema trenutno dostupna samo u Švedskoj, putnički sistem ove zemlje koristi iste NFC (Near Field Communication) kao i beskontaktne bankarske kartice, i londonske putničke kartice, što ukazuje na to da bi se jednog dana mogla koristiti u širem polju.
Ove elektronske oznake su otprilike veličine zrna pirinča i implantirane su preko šprica u zadnji deo ruke – često iznad palca.
Nekoliko kompanija u Švedskoj već nudi ove usluge svojim zaposlenima – često i besplatno – kako bi im pomogli da brzo uđu u zgradu ili plate hranu u kafeteriji.
Ovi implanti su prvi put upotrebljeni 2015. godine – prvobitno poverljivo – pre nego što su kasnije izbačeni.
Iako su se podigle brige oko potencijalnih povreda ličnih podataka, mnogi Šveđani favorizuju pogodnost nad njihovom privatnošću.
“Modni dodaci za ovce“
28-godišnja Ulrika Kelsing je ubrizgala mikročip u svoju ruku koji joj omogućava da uđe na svoje radno mesto bez potrebe da koristi svoju sigurnosnu karticu.
Ona je rekla da nije zabrinuta zbog potencijalnog hakovanja podataka sačuvanih u čipu.
“Mislim da naša trenutna tehnologija nije dovoljna da se čip hakuje,“ rekla je ona za AFP.
“Ali možda ću ponovo o tome misliti u budućnosti. Uvek mogu da ga izvadim.“
Da bi ušla na svoje radno mesto, medijsku agenciju Mindshare, Kelsingova jednostavno mahne svojom rukom na malu kutiju i ukuca šifru pre nego što se vrata otvore.
“Bilo je zabavno isprobati nešto novo i videti šta se to može upotrebiti kako bi se život olakšao u budućnosti,“ rekla je ona.
Implanti mikročipa nisu novi u Švedskoj, a hiljade njih ih već imaju, koristeći uređaje da uđu i izađu iz kancelarije, pa čak i da plate hranu.
Žig zveri
Švedski građani već dugo prihvataju deljenje svojih ličnih podataka.
Ova zemlja ima evidenciju o deljenju ličnih podataka, što je možda pomoglo u lakšem prihvatanju mikročipova.
Lični podaci u ovoj skandinavskoj zemlji registruje sistem socijalne bezbednosti, sa ostalim administrativnim telima.
Moguće je da ljudi saznaju plate jedni drugih putem brzog telefonskog poziva poreskom organu.
[adsenseyu1]
Gospodin Liberton je rekao: “U Švedskoj su ljudi veoma zadovoljni tehnologijom i rekao bih da ima manje otpornosti prema novoj tehnologiji ovde nego u većini drugih mesta.“
Neki stručnjaci su pozvali da se obrati pažnja na rastuću scenu mikročipovanja.
Ben Liberton, mikrobiolog u MAX IV laboratoriji u švedskom gradu Lund koji obezbeđuje rendgenske zrake za istraživanje, rekao je za AFP: “Trenutno su podaci koji su prikupljeni podeljeni implantima mali, ali je verovatno da će se to povećati.“
“Što je više podataka uskladišteno na jednom mestu, što se može desiti sa čipom, veći je rizik da će se to moći upotrebiti protiv nas.“
“Ako čip jednog dana može detektovati medicinski problem, ko će saznati i kada?“
On je dodao da implanti čipova mogu izazvati “infekcije ili reakcije imunog sistema.“
Webtribune.rs
