Životna iskustva Rendija Kramera su ili neverovatna ili apsurdna. Izjavio je da je proveo 20 godina kao marinac u američkom tajnom svemirskom programu (SSP).
Njegova dužnost ga je odvela najpre do složene, tajne, potpuno opremljene baze na mesecu. Zatim je otišao na Mars gde je 17 godina proveo u vojnoj bazi.
Nakon velikog gubitka ljudskih života, tokom bitke između vojnih snaga i domorodačkih ljudi na Marsu, premešten je na Mesec gde je proveo poslednje tri godine kao vojni pilot. On priču svoju priča sa živopisnim i zadivljujućim detaljima.
[adsenseyu1]
Rendi Kramer: svemirski putnik i kolonista Marsa
Rendi Kramer, koji je u početku ispričao svoju priču pod pseudonimom „Kapetan Kaje“, kaže da mu je bilo samo četiri godine kada je počeo da se obučava za SSP kroz program pod nazivom Project Moon Shadow.
Bio je jedan od otprilike 300 devojčica i dečaka koji su „tajno izabrani“ da učestvuju u programu. Devojke su činile svega 20 procenata grupe i to je bio odnos muškaraca i žena koji je ostao dosledan tokom čitavih 20 godina, koliko je bio deo SSP programa.
On se seća da bi ga tokom detinjstva noću odvodili iz kreveta. Iako ga nije bilo po nekoliko dana, pa čak i nedelja, vraćao bi se u krevet i putovao nazad u vreme kada su ga odveli.
Probudio bi se kao da vreme nije ni prošlo, osećajući se kao da je upravo imao stvarno, neverovatno dug san.
[adsenseyu4]
Kada je napunio 17 godina 1987. godine, Kramer je regrutovan da bi bio deo Marsovih odbrambenih snaga (MDF), čija je svrha bila da zaštiti pet civilnih naselja koja već postoje na Marsu.
Rendi Kramer: Hibridni vojnik SSP-a
Ovaj program nije sponzorisala nijedna vlada ili vladina agencija, već međunarodna grupa koju čine Sjedinjene Države, Nemačka, Rusija i Kina.
Iako se ove zemlje nisu dobro slagale na Zemlji, bez znanja javnosti su se potajno udružile kako bi radile na SSP-u i formirale MDF.
Kramer je postao kapetan američkog marinskog korpusa u ovom programu i dobio je odobrenje pristupa vrhovnoj tajni – neophodan uslov za one koji učestvuju u MDF-u.
Kada je Kramer napustio Zemlju, prvo zaustavljanje mu je bila baza na Mesecu za koju se verovalo da je uspostavljena oko 1953. ili 1954. godine.
[adsenseyu1]
Ovde je potpisao svoje regrutne papire i obavezao se da će provesti 20 godina u službi na Marsu, sa posebnom elitnom jedinicom marinskog korpusa.
Kakva je bila svrha trupa na Marsu?
Tri su glavne svrhe slanja tajnih vojnih trupa na Mars:
- Uspostaviti vanzemaljsku odbranu Zemlje
- Proglasiti Mars američkom teritorijom
- Naviknuti Marsovce na prisustvo ljudi sa Zemlje
Pored toga, Marsove odbrambene snage imale su za cilj da istraže održivost uspostavljanja ljudske civilizacije u svemiru, ukoliko se na Zemlji dogodi kataklizma.
Kramer je poslat u glavno naselje Aries Prime, koje je ujedno bilo i prvo zemaljsko naselje na Marsu. Naselje se sastojalo od istih tipova ljudi i organizovano je na isti način kao što su bile prvobitno naseljene kolonije u Americi.
U ovoj koloniji žive ljudi sa različitim veštinama, od naučnika do poljoprivrednih radnika.
[adsenseyu4]
U vojnoj bazi u Aries Prime-u, zvanoj Forward Station Zebra, Kramer je proveo sve svoje vreme boravka na Marsu. Dodelili su mu kodno ime „Zen“.
Jedna od najistaknutijih stvari, koju on i ostali članovi SSP-a koji su posetili Mars kažu o planeti, jeste da je vazduh mogao da se udiše.
Njegova stanica bila je na krajnjem severu Marsa i on kaže da je atmosfera slična antarktičkoj, zbog čega je nosio zaštitu za lice.
Skidanje zaštite na ogromnoj hladnoći bilo je neprijatno, ali to je moglo da se radi jer je mogao da udiše vazduh.
Poslednja bitka Marsovca i Kramera
Na Marsu postoje dve glavne autohtone, inteligentne vrste: Reptilijan i Insektoid. Na prvom sastanku Krameru je rečeno da su to „domaći divljaci i zveri“.
Međutim, ubrzo je saznao da su to evoluirane vrste, svaka sa svojom kulturom, civilizacijom i inteligencijom. Njihove kuće su uglavnom pod zemljom i Kramer ih je često spominjao u intervjuima kao da žive u „košnicama“ ili „gnezdima“.
U početku su starosedeoci tretirali ljude sa Zemlje kao susede. Sve dok njihova gnezda i košnice nisu bile uznemiravane nije bilo problema.
Izgledalo je da su više zainteresovani za čuvanje svoje teritorije, a ne za borbu. Uprkos tome, bilo je čestih sukoba. Međutim, i ljudi i starosedeoci sa Marsa su postali umorni od borbi i potpisali su sporazum na osnovu kog je uspostavljen mir.
Sporazum je imao dve glavne tačke. Prvo, da ljudi ne napadaju sveta mesta starosedelaca.
Drugi deo ugovora zahtevao je da ljudi rade zajedno sa Reptoidima i Insektoidima u borbi protiv invazivne vrste Reptoida poznatih kao Drakoni.
Drakoni su bili zli, ali zajednička borba je bila uspešna i oni su se povukli.
Kramer postaje emotivan kada počne da govori o poslednjoj bici u kojoj je učestvovao pre odlaska sa Marsa. Iz nekog razloga, koji nikad nije bio u stanju da razume, naređeno mu je da, kao deo hiljade ljudi, uđe u jedan od svetih tunela Reptoida kako bi uzeo artefakt.
To je bilo direktno kršenje ugovora. Kramer je izrazio zabrinutost svom komandantu koji se usaglasio sa njim, ali je rekao da je imao naredbe iz “štaba” i da je misija trebalo da bude izvršena. „Svi smo dobili naređenja“, reče mu zvaničnik, „učini to“.
Muškarci su prošli kroz podzemne tunele i došli do velike kupole, veličine superkupole ili astrokupole. Izgubili su svu komunikaciju sa sedištem kada su se odjednom otvorila vrata oko ivice arene i napunila Reptoidima, koji su zamahivali velikim oružjem.
Kramer je rekao da je imao osećaj kao da je „u blenderu“. On je bio jedan od oko 35 muškaraca koji su preživeli. Dok se oporavljao od rana, njegov nadređeni se sastao sa njim i ponudio mu mesto pilota. Krameru je to zvučalo sjajno; poslednje tri godine proveo je u SSP-u kao pilot na Mesecu.
Povratak životu na Zemlji
Kada mu je bilo 20 godina službe, proveo je nekoliko nedelja na Mesecu zbog procesa „obrnutog starenja“ kako bi mogao da se vrati na Zemlju i „ubaci u svoju originalnu vremensku liniju, 1987“. Sećanja na svojih 20 godina službe bila su potisnuta i nisu mu se vraćala dugi niz godina.
Šta sve ovo predstavlja?
Kramerova priča je izvanredna. Još više iznenađuje to da slične priče priča još najmanje šest muškaraca koji kažu da su u raznim vremenima služili u SSP-u na mesecu i na Marsu.
Iako su njihove priče slične, nisu služili zajedno i nisu se međusobno poznavali dok nisu počeli da otkrivaju svoja iskustva.
Svi svemirski putnici se sećaju različitih načina putovanja, ali svi govore o proživljavanju neke vrste teleportacije. To im je omogućilo da brzo putuju do ovih lokacija izvan planete. Sa autohtonim Marsovcima komunicirali su putem telepatije.
Postoji još podataka o Kramerovom iskustvu. Govorio je o tome od 2006. godine i nastaviće u svom nastojanju da ubedi ljude da postoji tajni svemirski program sa civilizacijama uspostavljenim na Mesecu, Marsu i možda drugim planetama u solarnom sistemu.
Webtribune.rs