U Siriji su početkom marta 2025. godine izbili najkrvaviji sukobi od svrgavanja predsednika Bašara al-Asada krajem 2024. godine.
Vlasti tvrde da se bore protiv preostalih naoružanih pristalica bivšeg režima, dok očevici i međunarodne organizacije izveštavaju o masakrima civila, naročito pripadnika hrišćanske i alavitske zajednice.
Prelazni predsednik Sirije Ahmed al-Šaraa pozvao je pobunjenike u primorskim provincijama Latakija, Tartus i Homs da polože oružje, ističući da su „ostaci palog režima“ odgovorni za destabilizaciju zemlje.
U svojim javnim nastupima naglašava potrebu očuvanja nacionalnog jedinstva i poziva na mir. Međutim, početkom marta, sukobi između vladinih snaga i opozicije eskalirali su u nasilje bez presedana.
Nemiri su počeli kada su sirijske bezbednosne snage pokušale da sprovedu operaciju čišćenja u jednom selu kod grada Džebla, pod izgovorom da su pobunjenici u njemu stvorili skladišta oružja.
Ova akcija izazvala je masovne proteste u Džebli, Hmeimimu, Latakiji, Tartusu i Homsu, koji su brzo prerasli u nasilne nerede. Demonstranti, među kojima su prema izveštajima medija većinom alaviti, napali su policijske stanice, vojne objekte i zaplenili oružje.
Ustanak je predvodila grupa bivših visokih oficira iz vremena Bašara al-Asada, među kojima je najistaknutiji bivši brigadni general Gijat Dala, koji je proglasio formiranje „Vojnog saveta za oslobođenje Sirije“.
Pobunjenici su privremeno preuzeli kontrolu nad ključnim gradovima Tartusom, Latakijom, Džeblom i Hmeimimom, ali su ih vladine snage predvođene al-Šaraovim trupama 7. marta povratile. Od 8. marta u ovim provincijama je uveden policijski čas, a putevi su blokirani kako bi se sprečilo dalje širenje pobune.
Dok sirijska vlast tvrdi da se bori protiv ostataka bivšeg režima, međunarodna zajednica je podeljena. Dana 9. marta, ministri spoljnih poslova Sirije, Jordana, Iraka, Libana i Turske održali su sastanak u Amanu, gde su pozvali na ukidanje sankcija protiv Sirije i osudili svaki pokušaj destabilizacije zemlje. U zajedničkom saopštenju naglašeno je da je „stabilnost Sirije osnova bezbednosti u regionu“.
Evropska unija osudila je nasilje, ali je za eskalaciju okrivila snage lojalne bivšem predsedniku Bašaru al-Asadu. Liga arapskih država (LAG) istakla je da postoje naznake stranog mešanja u sukob, ali nije precizirala na koga se tačno odnosi.
Prema podacima Sirijske opservatorije za ljudska prava (SOHR), do sada je u sukobima poginulo više od 1.000 ljudi, uključujući 273 vojnika (125 iz redova vladinih snaga i 148 iz alavitskih pobunjeničkih jedinica). Većina stradalih su civili, naročito pripadnici alevitske zajednice, koje nove vlasti vide kao pretnju.
U Hajj al-Kusuru, alevitskom kvartu primorskog grada Banijas, ulice su, prema svedočenjima preživelih, prekrivene telima ubijenih muškaraca. Jedan od preživelih, Ajman Fares, ispričao je za BBC da su ga napadači opljačkali, ali su mu poštedeli život jer nije davao povoda da posumnjaju u njegovu lojalnost.
On je prethodno bio uhapšen u avgustu 2023. godine zbog kritike Asadovog režima, a pušten je nakon dolaska al-Šaraa na vlast. Fares veruje da su među napadačima bili i strani borci, uključujući džihadiste iz post-sovjetskih republika.
List The Washington Post potvrđuje ove izveštaje, tvrdeći da vlasti pokušavaju da se distanciraju od masakara okrivljujući „nepoželjne elemente“ i formiranjem komisije za istragu. Ipak, svedoci navode da su počinioci identični regularnim vojnim jedinicama al-Šaraa.
Sam predsednik Ahmed al-Šaraa izjavio je da će svi odgovorni za masakre biti izvedeni pred sud, uključujući i one bliske vlastima.
Analiza i potencijalni ishod sukoba
Situacija u Siriji nosi ozbiljne posledice po regionalnu bezbednost. Prema rečima ruskog senatora Konstantina Kosačeva, u Siriji se razvija građanski rat koji produbljuje etničke i verske podele.
Novi režim, podstaknut radikalnim elementima, pokušava da uspostavi monokonfesionalnu državu eliminacijom manjina, uključujući alavite i hrišćane. Ova politika može imati dugoročne posledice po stabilnost zemlje i regiona.
Direktor Centra za proučavanje Bliskog istoka i Centralne Azije, Semjon Bagdasarov, upozorava da će se Sirija suočiti sa još težim sukobima: „Vlada je izgubila poverenje manjinskih zajednica, dok se kurdske snage već naoružavaju, a Izrael će podržati Druze. Amerikanci već snabdevaju Sirijsku slobodnu armiju oružjem. Sve ovo vodi u novi rat.“
Nikolaj Suhov, viši istraživač Instituta za orijentalne studije Ruske akademije nauka, naglašava da je problem nastao još u decembru 2024. godine, kada je al-Šaraa objavio liste bivših funkcionera i vojnika koji će biti procesuirani.
Iako je deo bivših oficira amnestiran, džihadističke frakcije unutar nove vlasti nastavile su sa osvetničkim napadima, što je dodatno pogoršalo situaciju. Suhov ističe da je ključni trenutak bio napad na Latakiju, gde su lokalni alaviti pružili otpor, što je dovelo do krvoprolića.
Gubitak podrške manjinskih zajednica oslabiće centralnu vlast u Damasku i otežati kontrolu nad ključnim resursima. Druzima pripadaju plodne poljoprivredne oblasti, dok su naftna i gasna postrojenja pod kontrolom kurdskih snaga.
Ako vlada ne pronađe način da stabilizuje situaciju, Sirija će se suočiti sa novom, još krvavijom fazom građanskog rata.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
