Da li su panične molbe Zelenskog da se Ukrajini dostavi ofanzivno oružje urodile plodom, ili je Zapad zaista mesecima skrivao odluku o slanju tenkova, glumeći u predstavi koju mnogi nazivaju cirkuskom, a u stvari obučavajući ukrajinske vojnike u Rumuniji, nije ni važno.
Činjenica je da je odlukom da se Ukrajini isporuče „leopardi“, sukob ušao u novu fazu, koju mnogi već odavno nazivaju svetskim ratom. Na jednoj strani je Ukrajina i Zapad, a na drugoj svi ostali, pre svega – Rusija i Kina.
Maske pale za jednu noć
U svakom slučaju, stvari se odigravaju munjevitom brzinom. Sve dileme, ili sve maske, pale su za jednu noć – Nemačka je odlučila da pošalje svoje tenkove, a onda i Amerika svoje.
Donald Tramp, bivši predsednik Amerike, koji smatra da to može isprovocirati nuklearni rat, zavapio je:
„Prvo tenkovi, a zatim će biti nuklearne bombe. Završite ovaj ludi rat, sada!“
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Ali konflikt, koji je počeo kao limitirani teritorijalni rat, eskalira u globalnu ekonomsku konfrontaciju između celog Zapada na jednoj strani, te Rusije i Kine na drugoj, i postaje „svetski rat”, pa će se malo ko složiti sa Trampom da je zaustaviti to ludilo „tako jednostavno“ i „sada”. Suviše je novca i energije u njega uloženo da bi ga sad prosto zaustavili.
Tako misli i Zelenski, koji, doduše, još nije tražio atomsku bombu, ali ratnu avijaciju – jeste, ne krijući ni trenutka da bi mu avioni-lovci služili da bombarduje Moskvu i Peterburg.
I Stoltenberg ima samo jednu želju, da vojno porazi Rusiju. Uporno licemerno ponavljajući da NATO nije u ratu.
„Rusija je velika zemlja, navikla je da se bori do kraja, navikla je da skoro gubi, a zatim sve obnavlja. Učinila je to Napoleonu, učinila je to Hitleru. Bilo bi apsurdno misliti da je Rusija izgubila rat, da je njena vojska nesposobna“, izjavio je ovih dana Žozep Borelj i – pozvao Zapad da nastavi da naoružava Ukrajinu. Apsurdno, ali potpuno u skladu sa dosadašnjim bezumnim ponašanjem zemalja EU.
Čemu su se nadali Hitler i Napoleon
Asocijacije se same nameću – i osamsto dvanaesta godina kad je Napoleon, koji je samo želeo da obnovi „veliko litvansko carstvo“, ohrabren dočekom u Vitepsku, poverovao da će ga i Rusi dočekati cvećem, i krenuo na Moskvu; i četrdeset prva kad je Hitler, koji nije komandovao samo nemačkom, nego evropskom vojskom sastavljenom od vojnika 14 država, zaključio da je pravi trenutak da sebi postavi spomenik na Crvenom trgu…
Vredi podsetiti – polovinu Napoleonove vojske 1812. činili su Italijani, Hrvati, Španci, Portugalci, Holanđani, Bavarci, Saksonci, Prusi, Švajcarci, Poljaci…
Pored Vermahta, borbe protiv SSSR-a od 1941. vodile su redovne vojske Italije, Rumunije, Finske, Mađarske, Slovačke, Hrvatske, kao i dobrovoljačke formacije iz Španije, Francuske, Holandije, skandinavskih i baltičkih zemalja.
Na kraju rata s Napoleonom – Rusi su u Parizu učili da piju šampanjac, Drugi svetski rat završen je postavljanjem sovjetske zastave na vrhu Rajhstaga, a za uspomenu su ostala i dva tenka, koja i danas stoje tamo.
Pohod kojim rukovodi Amerika
Ali istorijsko pamćenje je bilo nedovoljno da spreči Nemce i Francuze da učestvuju u zločinu koji je smislila i kojim rukovodi Amerika. I logično je – svim članicama Severnoatlantske alijanse moraju ruke biti jednako krvave, inače bi možda neka (na primer Nemačka koja trpi najveću štetu) mogla da poželi da izađe iz igre.
Danas sve one tvrde da su nevine i da ne šalju svoju vojsku, bar ne onu redovnu, u rat protiv Rusije, ali neko je izračunao da je u Ukrajini izginulo oko 6000 stranih vojnika, dok se javno iz dana u dan šalje sve više oružja i tako se u praksi, na živim ljudima, proverava njegova efikasnost.
A građani zapadnih zemalja gledaju i slušaju laži o tome kako se njihov novac troši u dobrotvorne svrhe, kako Rusi gube rat, već su skoro izgubili – samo nedostaje još malo „leoparda“, poneki „abrams“, „patriot“, a ako može i – atomska bomba. I oni su dužni da obezbede Ukrajinu tim „sitnicama“.
Da li predstavnik Evrope Žozep Borelj veruje da će Unija imati više sreće nego Francuska, ili Treći rajh?
U svakom slučaju, dodao je da je Brisel do poslednjeg momenta pokušavala da izbegne direktni sukob, da je pozivao da se sva pitanja reše pregovorima, te da Evropska unija nije strana sukoba, niti želi da postane učesnik. Licemerno, ako znamo da su upravo zemlje EU bile garanti Minskih sporazuma i članice Normandijske četvorke, i da su javno priznale da su gotovo punu deceniju lagale i naoružavale Ukrajinu – da ne bi one direktno ratovale sa Rusijom, već da tu čast i pravo da ginu, prepuste Ukrajincima.
Rusiju uporno provociraju, sve računajući na zdrav razum njenog predsednika. Da li neko zaista veruje da se nuklearna sila može pobediti? Šta ako Putin odluči da na američko oružje odgovori – svojim?
Ništa. O tome posle neće imati ko da priča.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
Ljubinka Milinčić (sputnik)
