Sve je spremno: ‘Kosovo’ nikada nije bilo bliže tom rezultatu

7. новембар 2023.

Nacrt statuta ZSO koji su predložili međunarodni posrednici još se drži u tajnosti. Razloga za brigu ima na obe strane, ali su oni, ipak, sasvim različiti: ono što plaši albansku opoziciju – da „Kosovo“ neće dobiti priznanje – za Srbiju predstavlja uslov bez koga ne može da se pregovara

„Đavo se krije u detaljima“, rekao je jedan od predstavnika opozicije u Prištini nakon sastanka sa izaslanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom, tokom koga su imali prilike da pogledaju međunarodni nacrt za formiranje Zajednice srpskih opština, ali ne i da vide ceo tekst.

Ni lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj nije bio spreman da sa novinarima podeli konačan sud o nacrtu, koji je, prema njegovim rečima, pročitao u celosti.

Iako im je Lajčak izneo stav država EU da „nacrt ne prelazi crvene linije Ustava ‘Kosova'“, lider PDK Memlji Krasnići poručio je da je zabrinutost i dalje prisutna, piše „Reporteri“.

Svi smo mi Memlji Krasnići, mogli bi kažu mnogi i sa ove strane administrativne linije, gde vlada još veća uznemirenost. Problem je, ipak, u sasvim suprotnim razlozima za strah: ono što plaši albanskog opozicionara – da „Kosovo“ neće dobiti priznanje – za Srbiju predstavlja uslov bez koga ne može da se pregovara.

Radi se o nacrtu koga niko u Srbiji, osim predsednika, nije video, a on je, pak, odbio da ga potpiše. Iako su se strane saglasile da neće odavati detalje nacrta, ono što je navodno „procurilo“ iz Brisela samo pojačava brigu i nepoverenje.

Đavo je u tajnosti

Profesor Univerziteta „Džons Hopkins“ u Vašingtonu Edvard Džozef ocenio je u razgovoru za RTK da nacrt statuta ZSO „ne bi trebalo da bude objavljen sada, ako je cilj da se postigne neka vrsta naprednog dogovora mimo onoga što postoji“.

„Ponekad dokumenti moraju da budu tajni, daleko od javnosti dok su pregovori u toku“, naveo je Džozef.

On je dodao i da je novim predlogom statuta ZSO eliminisan model Republike Srpske na „Kosovu“.

„Koliko sam čuo, iako to nije formalna stvar, predlog SAD i EU okončava problem da li Zajednica treba da bude u skladu sa odlukom Ustavnog suda. Naravno, to mora biti u skladu sa tom odlukom i misterija je razjašnjena. Predlog koji je iznet je u skladu sa Ustavom ‘Kosova’ i koliko sam razumeo model Republike Srbije je potpuno izostavljen“, istakao je Džozef.

Osim što insistira na tajnosti dokumenta, Džozef predlaže da se dokument predstavi Beogradu po principu „uzmi ili ostavi“, naročito „nakon agresije na ‘Kosovo’ 24. septembra u Banjskoj“.

„Ovde je Srbija stavljena u poziciju da u potpunosti prihvati da će da ispuni svoju obavezu prema ‘Kosovu’, a to je defakto priznanje, priznavanje dokumenata i simbola, a ne da se protivi članstvu ‘Kosova’ u međunarodnim organizacijama. Pa zašto ne iskoristiti ovu vrstu prednosti kada su Beograd i predsednik Vučić u osetljivoj situaciji. To pitanje sam postavio Lajčaku kada je prošlog meseca bio u Crnoj Gori. Nije javno odgovorio, ali sam video neke elemente onoga što sam primetio u tom dokumentu Kvinte“, dodao je Džozef.

Đavo je u diplomatiji

Premijer tzv. Kosova Aljbin Kurti bio je prilično nedvosmislen kada je, izveštavajući poslanike u Prištini o poslednjem sastanku u Briselu, rekao da nacrt statuta ZSO koji su predstavile međunarodne diplomate donosi defakto priznanje ‘Kosova’, prenela je albanska „Gazeta si“.

Prema njegovoj oceni, dokumentom se prekida politika nepriznavanja „Republike Kosovo“ koja je postojala u sporazumima iz 2013. i 2015.

„U nacrtu je jasno da je ‘Kosovo’ država i da je budućnost suživot u institucijama i granicama ‘Republike Kosovo’. To znači da bi Srbija morala da odustane od pretpostavke da Srbi na ‘Kosovu’ žive u Srbiji ili da Srbi na ‘Kosovu’ mogu da imaju težnje ka teritorijalnoj secesiji ili autonomiji van ‘Republike Kosovo’, mimo zakona i ustava ‘Kosova'“, poručio je Kurti.

Prištinski premijer je nakon sastanka sa evropskim liderima u Briselu 26. oktobra izjavio da prihvata predlog nacrta statuta ZSO i da je spreman da potpiše sporazum o normalizaciji odnosa sa Srbijom, ali da se tome usprotivio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Đavo je u preambuli

Zašto je Kurti voljan da potpiše, a Vučić nije, prilično je jasno ako se pokaže da je tačan dokument koji je „Gazeta si“ objavila početkom novembra, tvrdeći da je reč o papiru koji je donet 21. oktobra tokom posete „velike petorke“, a zatim ponuđen u Briselu.

U njemu se, naime, jasno ističe da Srbija treba defakto da prizna „Kosovo“, dok Priština zauzvrat treba da osnuje ZSO.

„Uz poštovanje nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta ‘Republike Kosovo’, Vlada ‘Republike Kosovo’ usvaja statut Zajednice opština sa srpskom većinom“, navodi se u preambuli nacrta na koji se poziva „Gazeta si“.

Da li je upravo ovaj ili neki drugi nacrt bio povod, ne zna se, ali je Vlada tzv. Kosova saopštila da dokument koji su objavili pojedini mediji o nacrtu statuta ZSO, navodeći da ga je predložila „velika petorka“ 21. oktobra, „nije verodostojan“.

Zašto kažeš vin-vin, a misliš na SAD i „Kosovo“?

Najzad, pošto bilo kakvog dijaloga uz posredstvo EU nema bez SAD, podsetimo i na reči specijalnog američkog izaslanika za zapadni Balkan Gabrijela Eskobara.

On je pre dolaska „velike petorke“ razgovarao sa predsednicom „Kosova“ Vjosom Osmani o različitim načinima na koje Priština može da stvori ZSO, kako bi, po njegovim rečima, bila „vin-vin“ situacija. Ili, po srpski, situacija u kojoj svi dobijaju.

„Prema onome što je napisano, ‘Kosovo’ nikada nije bilo bliže tom rezultatu“, zaključuje „Gazeta si“, nakon predstavljanja navodnog nacrta ZSO.

Ako je dokument do koga su došli tačan i ako se njime zaista eksplicitno priznaje nezavisnost „Kosova“, sa tom ocenom bi mogli da se slože i sa ove strane administrativne linije.

Nedostaje samo još pojašnjenje od američkog izaslanika, na koga je tačno mislio kada je rekao „vin-vin“?