Gomilanje američke armade oko Venecuele dobija novi, mračniji ton iz dana u dan. Ne vidi se sve na prvi pogled, posebno ne u dubokim plavim vodama Kariba, ali jednog trenutka iz tog beskraja izroni neupadljiva siva tačka – ogromni USS Džerald R. Ford.
Najveći nosač aviona na svetu, prikriven na horizontu kao da je samo još jedna senka mora. Skaj njuz je prva ukazala na to da se čitava armada kreće ka Venecueli, dok se u Vašingtonu sve češće priča da trenutak odluke može da padne svakog časa.
Od avgusta je broj ratnih brodova u regionu skočio do nivoa koji niko nije očekivao. Nekada se moglo prebrojati nekoliko plovila na prste jedne ruke, a danas je situacija potpuno preokrenuta.
Na moru – armada. U vazduhu – bombarderi koji kruže nad Karibima, prelaze čak i iznad venecuelanske obale, bez ikakvog skrivanja. Nikolas Maduro, koji je poslednjih nedelja sve glasniji, tvrdi da je Venecuela izdržala 22 nedelje američkog pritiska pod Donaldom Trampom i da se to vreme verovatno neće brzo završiti.
Da se nešto ozbiljno pomera videlo se i 2. septembra, kada je Bela kuća na mreži Iks objavila da je izvršen udar na takozvane „narkoteroriste“ koji, kako tvrdi Vašington, šalju fentanil u SAD – bez direktnih dokaza za ovu optužbu.
Skaj njuz je kroz svoju jedinicu za podatke i forenziku potvrdio da je pogođeno 23 broda u 22 odvojena udara za samo četiri meseca. U tim operacijama stradalo je 87 ljudi.
I tu se priča ne završava. Poslednji udar dogodio se 4. decembra, neposredno nakon što je Južna komanda SAD saopštila da je uništila još jedno plovilo u istočnom Pacifiku, navodno u vezi sa švercom droge.
Bio je to prvi put od 15. novembra da je operacija izvedena, ali i prvi put otkako se ime Pita Hegseta, aktuelnog ministra odbrane – koga pojedini u Vašingtonu već nazivaju „ministrom rata“ – našlo pod lupom zbog navodnog „drugog udara“ tokom ranijih operacija.
Najspornije u celoj priči zapravo i nije sama sila, već pravna pozadina. I to ne mala. Postavlja se pitanje da li se ljudi na brodovima, koje SAD označava kao narkoteroriste, uopšte mogu smatrati legitimnim vojnim metama. Ili se, kako tvrde kritičari, radi o vansudskim ubistvima civila na otvorenom moru.
Vašington i dalje stoji iza narativa o borbi protiv droge, a Dominikanska Republika je, da sve dodatno zakomplikuje, saopštila da je zaplenila ogromnu količinu kokaina sa jednog od brodova pogođenih u udarima.
Ali snimci sa terena ne prikazuju sve. Najviše buke izazvao je trenutak kada se videlo da je navodni „drugi udar“ pogodio ljude u vodi – ljude koji nisu delovali kao neposredna pretnja. Upravo to je izazvalo potres u Pentagonu. Hegset je na sastanku kabineta poručio da nije video preživele u vodi u trenutku kada je naredio udar početkom septembra, tvrdeći da je „plovilo bilo u plamenu“.
Ipak, najnoviji događaji pokazuju da se operacije ne gase. Napad 4. decembra jasan je signal da se strategija nastavlja, možda čak i širi. Jer udari su samo jedna strana medalje. Druga, možda važnija, jeste činjenica da se u region ubrzano šalju ratni brodovi i bombarderi – i to u količinama koje se ne mogu objasniti samo pričom o drogi.
Mnogi analitičari sada otvoreno govore da ovo možda nema mnogo veze sa krijumčarenjem. Veza sa naftom postaje sve izraženija. Venecuela, sa najvećim dokazanim rezervama nafte na planeti, ponovo se našla na spisku strateških tačaka. Republikanska kongresmenka i Trampova saveznica Marija Salazar izjavila je za Foks njuz da bi pristup Venecueli bio „praznik za američke naftne kompanije“.
Maduro se nadovezao na to i poslao pismo OPEK-u, tražeći da se velika organizacija „pozabavi rastućim i nezakonitim pretnjama koje američka vlada upućuje Venecueli“. U tom narativu, kako ga opisuje, plan SAD je jasan: upotreba smrtonosne sile radi zauzimanja ogromnih venecuelanskih rezervi nafte.
Reći da je sila „smrtonosna“ izgleda skoro ublaženo kada se pogleda vojska koja se raspoređuje u regionu. Ogromna armada stoji u pripravnosti, i sve izgleda kao da samo čeka signal. Donald Tramp je u utorak rekao da se sprema da proširi udare iz međunarodnih voda na samu teritoriju Venecuele.
Maduro tvrdi da je izdržao 22 nedelje pritiska, ali sve ukazuje na to da bi pred zemljom moglo biti mnogo više izazova. U svetu u kome se granice sve češće pomeraju silom, postavlja se pitanje šta dolazi posle – i da li Karibi upravo postaju nova tačka gde će se prelamati globalni odnosi u mesecima koji dolaze.
Webtribune.rs
