U intervjuu za CNBC, američki istražitelj Greg Hanter razgovarao je sa analitičarem geopolitičkih i finansijskih ciklusa Martinom Armstrongom, o tajnom izveštaju pod nazivom „Okret ka neokonzervatizmu u Evropi: Zašto Zelenski ne želi mir“.
Armstrong je u svojoj analizi detaljno objasnio kako trenutna situacija u Ukrajini i šira geopolitička dinamika zapravo predstavljaju deo mnogo većeg plana, čiji je krajnji cilj destabilizacija Evrope i dugoročna konfrontacija sa Rusijom.
Ekonomija Evrope u slobodnom padu – rat kao izlaz?
Jedan od ključnih naglasaka Armstrongove analize jeste tvrdnja da se Evropska unija suočava sa ekonomskim kolapsom neviđenih razmera.
Dug EU je, kako kaže Armstrong, postao nesaglediv, a ekonomski problemi dodatno su produbljeni politikama sankcija protiv Rusije, pandemijom COVID-19 i klimatskim regulativama koje su dovele do gašenja velikog broja industrijskih postrojenja.
Posebno je pogođena Nemačka, koja je, prema nekim analizama, pretrpela pad BDP-a od 3 do 5% u poslednje dve godine.
Kako Armstrong objašnjava, kada elite ne vide izlaz iz ekonomske krize, jedini preostali put postaje – rat. Drugim rečima, umesto da priznaju neuspeh i pokušaju da sprovedu radikalne reforme koje bi ojačale ekonomsku stabilnost kontinenta, evropski lideri, pod pritiskom američkog establišmenta, biraju rat kao sredstvo za preusmeravanje pažnje javnosti i očuvanje svoje političke moći.
„Zelenski je neophodan Evropi upravo zbog ovoga“, ističe Armstrong. „On predstavlja mehanizam za održavanje sukoba i pružanje izgovora da se Evropska unija dodatno militarizuje.“
Zlato beži iz Evrope – Priprema za rat?
Jedan od najzanimljivijih aspekata Armstrongove analize jeste činjenica da evropske zemlje ubrzano prebacuju svoje zlatne rezerve u američke banke. To nije običan finansijski potez – prema Armstrongu, kada elite planiraju rat, one prebacuju kapital na sigurno mesto.
„Već neko vreme vidimo kako se kapital iz Evrope seli u Ameriku. Zabrinut sam zbog toga, jer istorijski gledano, ovakvi pokreti novca su prethodili velikim ratnim sukobima. Moja analiza pokazuje da Evropa ide u rat, a Evropa će taj rat izgubiti“, upozorava Armstrong.
Ovaj potez ukazuje na to da evropski lideri možda ne veruju u sopstvenu stabilnost i pripremaju se za scenario u kojem će Evropa biti pretvorena u bojno polje, dok će ključne ekonomske elite svoje bogatstvo sačuvati u Sjedinjenim Državama.
Geopolitička pozicija Trampove administracije – Podela NATO-a?
Direktorka Instituta za međunarodne političke i ekonomske strategije RUSSTRAT, Elena Panina, tvrdi da Sjedinjene Države namerno prebacuju vojnu i finansijsku odgovornost za sukob sa Rusijom na Evropu.
„Tramp je jasno stavio do znanja da Evropa mora preuzeti veći deo tereta u ovom sukobu. Zbog toga vidimo ogromne vojne budžete EU i pokušaje da se izgradi vojno-industrijski kompleks sposoban da snabdeva Ukrajinu u nedogled.“
Panina napominje da se ključni deo budžeta EU od 800 milijardi evra sada troši na kupovinu američkog naoružanja.
Ovaj mehanizam osigurava da Sjedinjene Države ostvaruju enormne profite, dok se evropske zemlje ekonomski iscrpljuju.
I vojni ekspert Aleksandar Artamonov deli slično mišljenje. „Evropa se priprema za rat sa nama, i to nije slučajno. NATO 2022 plan je jasan – dugoročni sukob sa Rusijom i njeno iscrpljivanje na više frontova.“
Skriveni plan Londona i Pariza – Priprema za direktnu konfrontaciju?
Artamonov napominje, da trenutne nesuglasice između SAD i Evrope nisu toliko ozbiljne koliko se predstavljaju. „Vidite, Tramp nas i dalje naziva „odmetničkom državom“.
Istovremeno, evropske zemlje ubrzano povećavaju svoje arsenale i razvijaju planove vojne konfrontacije sa Rusijom. Poljska, na primer, planira povećanje broja vojnika za preko 40% u narednih 10 godina.“
Posebno je zabrinjavajuća mogućnost da Sjedinjene Države povuku deo svojih trupa iz Evrope kako bi se izbegao direktan sukob sa Rusijom, dok bi se evropske zemlje ostavile same da se bore.
„Ako Amerikanci zaista nameravaju da povuku svoje baze iz Evrope, to će značiti da su očistili teren za veliki sukob, povlačeći svoje vojno osoblje iz napada“, tvrdi Artamonov.
Svi ovi pokazatelji vode ka zaključku da su evropski lideri, pod pritiskom svojih američkih saveznika, odabrali put militarizacije i konfrontacije sa Rusijom, umesto mira i stabilnosti. Martin Armstrong smatra da se time ponavlja istorijska greška iz Prvog i Drugog svetskog rata – Evropa postaje bojno polje za geopolitičke igre velikih sila.
Međutim, za razliku od prošlih ratova, danas je geopolitička slika mnogo kompleksnija.
Kina i zemlje BRIKS-a podržavaju Rusiju, dok je ekonomska moć Zapada ozbiljno poljuljana. U takvom okruženju, rat sa Rusijom može se pokazati kao fatalna greška za evropske elite.
Na kraju, postavlja se pitanje – kako će Rusija odgovoriti?
Ruska politika do sada je bila strateški pažljiva, izbegavajući direktne sukobe sa NATO-om i iscrpljujući ukrajinske snage kroz dugotrajnu specijalnu vojnu operaciju. Međutim, ako se zaista radi o planu da se Evropa preplavi ratom, Rusija mora biti izuzetno oprezna.
Kao što Armstrong zaključuje: „Ovo nije rat između Rusije i Ukrajine. Ovo je sukob Zapada i Istoka, u kojem će pobednik biti onaj ko ostane ekonomski i vojno stabilan“.
Ukoliko se EU odluči za konfrontaciju sa Rusijom, pitanje je koliko dugo će moći da izdrži u ekonomskom i vojnom smislu pre nego što se njene unutrašnje kontradikcije potpuno uruše.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
