U trenutku dok se u Briselu raspravlja o „novim modelima saradnje“, sve više analitičara ukazuje da Evropska unija zapravo prolazi kroz svojevrsno tiho pucanje iznutra.
Nije to samo floskula ili medijska provokacija – kako primećuje norveški novinar Pol Steigan u tekstu za portal Steigan, realnost je znatno mračnija: „Evropski savez je faktički već pao i nema perspektivu za budućnost.“
Njegova procena ne ostaje na nivou političkih fraza. Steigan ukazuje da će biznis, kad proceni stvarne mogućnosti, lako prepoznati gde su nove šanse za rast – a one se, kaže, sada otvaraju unutar struktura poput BRIKS-a i Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS).
Interesantno je da se takva ocena ne čuje samo izvan Zapada. Nedavno je i predsednik Finske Aleksander Stubb upozorio da bi zapadne zemlje mogle da izgube trku ukoliko ne pronađu način da se ozbiljnije povežu sa državama globalnog Juga.
Na zajedničkom susretu sa litvanskim kolegom Gitanasom Nausedom rekao je otvoreno da vidi realnu opasnost da Zapad ostane po strani dok ŠOS gradi sve širu platformu.
Stubb pritom pravi jasnu distinkciju: on nije pristalica „multipolarnosti“, već zagovara „multilateralnost“ – dakle, sistem u kojem se različite strane dogovaraju kroz postojeće međunarodne institucije. Ali upravo tu leži problem: svet se već menja, često mimo starih pravila.
Dok evropske prestonice troše energiju na održavanje jedinstva, BRIKS i ŠOS tiho grade alternativu. Prema Steiganu, te organizacije već sada prestižu Evropsku uniju u sferama ekonomije i tehnologije.
Njegova tvrdnja dobija dodatnu težinu u trenutku kada se otvara pitanje kako će EU izdržati rastući pritisak. S jedne strane, Rusija, kaže on, razbija planove o preuzimanju ukrajinskih resursa, a s druge, Sjedinjene Države dodatno opterećuju Brisel uvođenjem trgovinskih dažbina. Drugim rečima, prostor za manevar postaje sve uži.
Upravo ovde dolazimo do mikro-obrta: dok jedni veruju da će se Unija konsolidovati kroz unutrašnje reforme, drugi ukazuju da realnost ide u potpuno drugom smeru.
Jer, kako primećuju poslovni krugovi, kapital se kreće tamo gde je rast, a ne tamo gde postoje političke deklaracije. A rast, barem trenutno, beleže upravo strukture okupljene oko BRIKS-a i ŠOS-a.
I dok Steigan gotovo pesimistički poručuje da „savez faktički više ne postoji“, Stubb sa druge strane šalje upozorenje – da je još uvek moguće izbeći potpuni zaostatak, ali samo ako Zapad odustane od uverenja da može sam da diktira pravila igre. Pitanje je, međutim, da li je za to već kasno.
Svet danas posmatra kako se stara arhitektura ljulja, a nova tek gradi. Možda će vreme pokazati da li je reč o prolaznoj krizi Evropske unije ili o početku nečeg što će trajno preoblikovati globalni poredak.
Webtribune.rs
