Iako je Trampov tvit koji je nagovestio novi trgovinski rat sa Kinom doveo do momentalnog previranja na globalnim, finansijskim tržištima, američke akcije su pravolinijski porasle otkako se tržište otvorilo. Čini se da investitori pretpostavljaju da je Trampov potez samo predstava. Uskoro ćemo videti da li je to istina.
Što je još važnije, mnogi smatraju da su SAD i Kina na velikoj tački sudara, bez obzira na to šta se dešava sa trgovinskim sporazumom. Ova šarada će se verovatno rešiti ili bez dogovora i neposrednog, opasnog porasta tenzija, ili ćemo dobiti tako slabu i nevažnu stvar, koja neće uspeti da fundamentalno promeni američko-kineske ekonomske odnose na bilo koji značajan način, što je navodno bila čitava poenta piše libertyblitzkrieg.com
[adsenseyu1]
Mnogi ljudi još uvek pretpostavljaju da je “trgovinski rat” zapravo vezan za trgovinu, a zapravo reč je o geopolitičkoj moći. Trampova administracija želi da osujeti Kinu i učvrsti globalnu hegemoniju, zbog čega je vršila pritisak na Kinu na različitim frontovima. Ovaj pritisak neće prestati sve dok se Kina ili ne pokori i postane klijentelska zemlja unipolarne imperije SAD-a ili uzvrati istom merom. Moje mišljenje je da će Kina uzvratiti.
Tako, mislim da će naredne godine biti okarakterisane konzistentnom eskalacijom tenzija između SAD-a, koje očajnički žele da se drže globalne imperijalne hegemonije i suparničkih sila posvećenih učvršćivanju višepolarnog sveta. Drugim rečima, to nije samo pokušaj reorganizacije trgovine između SAD-a i Kine, već je to jedan deo mnogo veće istorijske borbe koja definiše izgled sledeće velike paradigme svetske istorije. Stari svet umire i rađa se novi. Očekujte dosta haosa u međuvremenu.
Međutim, ono što je najfascinantnije u ovom periodu nije to što prolazimo kroz današnju Tukididovu zamku. Došlo je do još jedne velike borbe – koja je daleko važnija od razmirica nacionalnih država u vezi sa geopolitičkom moći – a u pitanju je sukob između decentralizacije i centralizacije, između slobode i kontrole odozgo prema dole.
Čovečanstvo sada poseduje moćne alate za izjednačavanje odnosa u areni koje nikada ranije nije imalo.
Cvetanje interneta učinilo je trenutnu, globalnu komunikaciju lice u lice trivijalnom vežbom po prvi put u istoriji. To je izazvalo pojavu platformi društvenih mreža, što je svakome dalo moć da brzo utiče na javno mnjenje na način na koji su to ranije mogli samo novinari.
U novije vreme, stvaranje bitkoina dovelo je do nezapamćene ere u kojoj ljudi mogu globalno da prenose vrednosti, bez dozvole, klikom na dugme. Kada su u pitanju dva najmoćnija aspekta ljudske interakcije, komunikacija i transfer vrednosti, tehnologija je osnažila prosečnu osobu na načine koji su bili nepojmljivi pre samo deceniju ili dve.
Iako je to dobro, bilo bi nemarno da ne naglasim da su moćne ličnosti to primetile i nisu posebno zadovoljne. Izbori Donalda Trampa iz 2016. bili su poslednja slamka što se tiče tolerancije slobode govora na internetu. Njegova pobeda dokazala je da više ne mogu lako da usmeravaju javnost u ruke svojih preferiranih kandidata.
[adsenseyu4]
Kao takav, Russiagate je korišćen da ubedi veliki deo javnosti da bi milijarderi, tehnološki oligarsi, trebalo da budu ohrabreni da oslobode svoje platforme pogrešnog razmišljanja, proces koji nastavlja da se ubrzava uprkos činjenici da su histerične tvrdnje o tramp-ruskim izbornim povezanostima odbačene.
Slično tome, branioci statusa kvo prepoznaju pretnju koju bitkoin predstavlja uspostavljenoj centralizovanoj moći i naduvanoj finansijskoj industriji koja je u potrazi za rentom. Oni koji imaju interes da zadrže ukorenjeni, korumpirani sistem, ili da gaje fantazije podvrgavanja javnosti drakonskom okruženju, duboko negativnih kamatnih stopa, preplavljeni su strahom od bitkoina i drugih kripto valuta zbog slobode koju nude prosečnim ljudskim bićima.
Ova bitka između centralizacije i decentralizacije je istinska borba naše ere. Na kraju krajeva, i kineska vlada i vlada SAD-a opsednute su kontrolom, praćenjem i manipulisanjem vlastitog naroda putem propagande, prisile i pretnji zatvorom.
Svi znamo o drakonskom stanju stvari u Kini sa njegovim neobuzdanim nadzorom i socijalnim kreditnim sistemom, ali bilo bi glupo odbaciti činjenicu da se ti isti trendovi odvijaju upravo ovde u Americi, iako sporijim i tajnovitijim tempom.
Na primer, bez fanfara ili javne rasprave, nedavno smo saznali da je Kancelarija za otadžbinsku bezbednost odlučna da koristi prepoznavanje lica na 97 odsto putnika koji odlaze sa aerodroma do 2023. godine. Aerodromi i aviokompanije u čitavoj zemlji su to učinili sa malo obaveštenja i uhvatili su neke putnike bez čuvara.
Iako je svakako važno prepoznati da tenzije između globalnih sila nastavljaju da se povećavaju u godinama koje dolaze i da će verovatno izmeniti geopolitičku dinamiku zauvek, postoje mnoge druge vrlo značajne stvari koje se događaju istovremeno. Nikada ne smemo izgubiti iz vida činjenicu da sve vlade širom sveta postaju sve više opsednute centralizacijom vlastite moći, dok kontrolišu i manipulišu svojim građanima. Kao što javnost ima alate koje nikada ranije nije imala u osnaživanju pojedinaca na različite načine, tako ih imaju i vlade.
Najveća prilika i izazov naših generacija nije povezana sa geopolitičkim igrama globalnog carstva, ali da li možemo ili ne možemo obezbediti da nam moderna tehnologija povećava slobodu i decentralizuje moć, a ne da nas zarobljava u centralizovanoj, korporativnoj državi. To je centralna borba naše ere.
Webtribune.rs
