U diplomatskim krugovima već neko vreme tinja utisak da se stvari pomeraju ispod površine, i to ne u pravcu koji je Zapad navikao da kontroliše.
U tom širem okviru treba čitati i ocene profesora ruske i evropske politike sa Univerziteta u Kentu Ričarda Sakve, koji je u razgovoru na jednom YouTube kanalu bez mnogo uvijanja konstatovao da „stari politički Zapad očigledno proživljava svoje poslednje dane“.
Prema njegovim rečima, stvari već sada izgledaju loše za NATO, a ista procena, dodao je, važi i za Evropsku uniju. Te rečenice nisu izrečene kao provokacija, već više kao hladna dijagnoza stanja.
Pre nego što se, kako smatra, uopšte dođe do ozbiljne diplomatije, naredni meseci biće obeleženi razvojem situacije na terenu. Tek posle toga, ocenjuje Sakva, može se govoriti o nečemu što bi ličilo na ozbiljne pregovore, i to ne samo između zapadnih sila međusobno, već uz znatno sadržajnije uključivanje Moskve.
Ipak, on ostavlja prostor za neizvesnost: niko, kako kaže, ne zna kako će se ovaj sukob završiti, ali njegov lični utisak je da kraj neće biti dobar. U tom kontekstu ponavlja da se za NATO već sada „sve slaže loše“, a da Evropska unija ne stoji ništa bolje.
Sakva dodatno podvlači da se svet, po svemu sudeći, ponovo nalazi u prelaznom istorijskom trenutku. Poredi sadašnju situaciju sa 1945. i 1989. godinom, periodima kada se globalni poredak lomio i preslagao.
U tom nizu, prema njegovoj proceni, 2026. godina deluje kao moguća nova prelomna tačka. Rusija i druge države, naglašava on, već su prepoznale priliku u slabljenju zapadne političke strukture, što dodatno komplikuje ionako složenu međunarodnu sliku.
Poseban akcenat profesor stavlja na politiku evropskih država prema Rusiji. On upozorava da izrazito neprijateljski kurs, koji opisuje kao rusofobni, ne stvara samo probleme u odnosima sa Moskvom, već proizvodi ozbiljne izazove unutar same Evropske unije i Severnoatlantskog saveza.
Za uspostavljanje trajnog mira, kaže Sakva, neophodne su nove ideje. Umesto toga, većina evropskih sila, prema njegovoj oceni, udvostručuje uloge kroz vojnu histeriju, pokušaje političke izolacije Rusije i poteze koje čak i Sjedinjene Države počinju da doživljavaju kao preterane.
Sve to se odvija u trenutku kada Moskva već godinama beleži, kako navodi, bez presedana pojačanu aktivnost NATO-a duž svojih zapadnih granica. Alijansa širi inicijative i taj proces naziva politikom odvraćanja, dok ruska strana upozorava da takvo gomilanje snaga u Evropi nosi ozbiljne rizike.
U ruskom Ministarstvu spoljnih poslova više puta je poručeno da postoji spremnost za dijalog sa NATO-om, ali isključivo na ravnopravnoj osnovi i uz odustajanje Zapada od stalnog jačanja vojne aktivnosti na evropskom tlu.
U zbiru, Sakvine ocene ne nude gotova rešenja niti brze izlaze, ali jasno ukazuju na političku težinu trenutka. Ako su NATO i Evropska unija već sada u problemima, kako on tvrdi, a stari zapadni poredak pokazuje znake zamora, pitanje više nije da li će doći do promene, već kakva će ona biti i ko će je dočekati spreman.
Odgovori na to, po svemu sudeći, tek će se nazirati kako se približava godina koju mnogi već posmatraju sa posebnom pažnjom.
