Starac i sin radili na farmi.
Imali su samo jednog konja. Jednog dana konj je pobegao.
„Strašno“, saosećale su komšije.
[adsenseyu1]
„Kakva nesreća!“
„Sreća? Nesreća? Ko bi ga znao“, odgovarao bi starac.
Iduće nedelje konj se vratio s planine, a s njim je došlo još pet divljih kobila.
„Kakva sreća“, uzviknule su komšije.
„Sreća? Nesreća? Otkud da znam“, odgovarao je starac.
Sledećeg dana sin je, pokušavajući da pripitomi jednu kobilu, pao s nje i slomio nogu.
[adsenseyu4]
„Kakva nesreća“, rekle su opet komšije.
„Sreća? Nesreća? Nikad se ne zna“, rekao je starac.
Počeo je rat, došla je vojska i odvela sve zdrave mladiće. Starčev sin sa slomljenom nogom nije im bio od koristi, pa su ga poštedeli.
„Sreća? Nesreća? Ko to može znati!“
