Imaćemo mogućnost da koristimo sve ono o čemu smo čitali – „pametne kuće“ i „pametne gradove“, dinamičko upravljanje saobraćajem i sve što bi trebalo da nam olakša živote, kaže profesor dr Mirjana Simić Pejović na Katedri za telekomunikacije Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.
Procedura uvođenja 5G mreže u Srbiji je i zvanično počela pre nekoliko dana. Iako je ovo peta generacije mobilnog interneta, nijedna promena do sada nije izazvala toliko kontroverzi i teorija, ali i bojazni za zdravlje ljudi i bezbednost države. Ono što građane najviše zanima je šta 5G o kojem se toliko priča donosi i kako će uticati na naše živote?
Procedura uvođenja 5G mreže u Srbiji biće završena u narednim mesecima, a kako najavljuje ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić, od maja sledeće godine počinje se sa njenom primenom.
Početak procedure podrazumeva objavljivanje Predloga pravilnika o minimalnim uslovima za izdavanje pojedinačnih dozvola za korišćenje radiofrekvencijskog spektra i održavanje javnih konsultacija. Posle javne rasprave biće izrađena konačna verzija Predloga pravilnika, a nakon njegovog objavljivanja Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) će sprovesti javno nadmetanje za dodelu radiofrekvencijskih opsega potrebnih za uvođenje mobilnih mreža nove generacije.
Profesor dr Mirjana Simić Pejović na Katedri za telekomunikacije Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu kaže za RT da se u prvoj fazi razvoja 5G neće mnogo razlikovati od onoga što trenutno omogućava 4G mreža, ali da će glavni benefit za korisnike biti mnogo brži internet.
„Stiže nam jedna nova, bolja generacija bežičnih sistema, a za građane to znači da će postojeći servisi biti unapređeni, brzina interneta preko mobilne mreže će biti brža, daunloud i aploud će biti brži. Imaćemo brži pristup informacijama i brži prenos informacija.
To je ono što ćemo mi u Srbiji moći da vidimo u prvoj fazi. Sve ono što smo i do sada mogli da koristimo, sada ćemo upotrebljavati u nekoj poboljšanoj formi, imaćemo veću brzinu prenosa podataka uz što manje korišćenje resursa, odnosno spektra“, objašnjava Mirjana Simić Pejović.
Ona ističe da bi ono što je drugačije u 5G trebalo da se vidi u drugoj fazi upotrebe ovih sistema, i napominje da će najveći značaj imati kada je u pitanju bezbednost i zdravlje ljudi, ali i komfor u svakodnevnom životu.
„Serija novih servisa će biti moguća kada se bude koristio drugi opseg namenjen za sisteme pete generacije. Oni dosad nisu mogli da se uvedu, jer nisu postojali uslovi na osnovu brzine prenosa podataka i zbog kašnjenja signala.
Tada ćemo imati mnogo veću brzinu prenosa podataka i mnogo manja kašnjenja. Imaćemo mogućnost da koristimo sve ono o čemu smo imali prilike da čitamo – ‘pametne kuće’ i ‘pametne gradove’, dinamičko upravljanje saobraćajem i sve što bi trebalo da nam olakša živote“, navodi Simić Pejović.
Operacije na daljinu i „pametne kuće“
Ona objašnjava da bi to omogućilo mnogo brže lociranje i unapredilo bezbednost ljudi, kada su u pitanju hitni pozivi vatrogascima ili službi hitne pomoći da bi mnogo brže mogli da dođu na lokaciju, kada se desi neki incident.
„Važan segment je i unapređenje svih vrsta zabave. Iako to ne deluje preterano bitno, kada se pogledaju podaci, više od 50 odsto sadržaja na mrežama spada u tu kategoriju. Video sadržaj će biti kvalitetniji, gejming će biti visoke rezolucije. Ono što nam je do sada delovalo nemoguće, je primena u medicini, gde će biti moguće da se neke operacije obavljaju na daljinu. Lekar će moći fizički da bude na nekom drugom mestu i da izvodi intervenciju“, navodi profesor.
Ona ukazuje da će nova tehnologija doprineti da vlasnici „pametnih kuća“ mogu na klik da rashlade prostorije pre nego što se vrate s posla ili sa neke druge lokacije. Moći će i da nadgledaju svoju nekretninu u realnom vremenu, „operu veš“ ili da ih u stanu dočeka muzika kada otvore vrata.
Uvođenjem 5G mreže i autonomna vozila bez vozača, koja inženjerski predstavljaju težak zadatak, iz više razloga, takođe će moći da uđu u širu upotrebu.
Briga za zdravlje
Do sada su mnoge predrasude pratile najavljeno uvođenje 5G mreže – od zdravstvenih rizika do bezbednosnih pretnji. Kada je u pitanju briga za zdravlje građana zbog zračenja, profesor Mirjana Simić Pejović tvrdi da ni na koji način ne bi trebalo da se desi nešto značajnije, odnosno da nema veći uticaj na zdravlje od sistema koji su trenutno u upotrebi.
„Mi već decenijama živimo u izmenjenom elektromagnetnom okruženju i na to smo navikli. Strah od nepoznatog koji se javlja kod ljudi je normalan i prirodan, postao je pojačan i nekako ‘vidljiviji“ posle pandemije. Efekti postoje, ali su na svim mernim mestima, koje smo proveravali bili ispod dozvoljenih granica.
Svaka mobilna tehnologija, čiji signal ide vazduhom, a ne kablom je donela neke promene u naše živote. Našli smo se u novom životnom okruženju i 24 sata, živimo u izmenjenom okruženju, jer se svugde oko nas nalaze elektromagnetne emisije koje moraju da postoje ako hoćemo da imamo mobilnu telefoniju“, kaže Mirjana Simić Pejović.
Ona ukazuje i da će operateri truditi da sa što manje baznih stanica, odnosno sa što manje para pokriju što veći deo grada, tako da sigurno neće postavljati previše baznih stanica.
„Građanima stub sa 20 antena deluje strašno, ali svako od tih ljudi koji se plaše zbog zračenja, bezbrižno koristi svoj mobilni telefon čitavog dana. Kada je u pitanju zračenje baznih stanica, jesmo izloženi celim telom, ali se one nalaze daleko u polju, za razliku od mobilnog telefona čije zračenje je jače, naročito kada ljudi preteraju sa korišćenjem i kada se nalazimo u bliskoj zoni elektromagnetne emisije“, objašnjava profesorka.
Ona napominje da su potvrđene posledice prekomerne upotrebe telefona toplotni efekat, jer se greje deo glave kod uha i pojačani nadražaji koji izazivaju razdražljivost i umor, kod onih koji preteraju sa upotrebom i da više nikakve opasnosti nisu dokazane.
(RT)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
