Šta su ciljevi najvećeg NATO manevra u istoriji

13. June 2023.

Najveće vojne vežbe u istoriji NATO nemaju samo za cilj da zastraše Rusiju, jer Rusija se ionako ne može tek tako zastrašiti.

Cilj je i pretnja silom i pokazivanje snage državama koje ne žele da budu deo Alijanse, da se odvrate od neutralnosti i bilo kakvih kontakata sa Moskvom.

Ovako geopolitičar Srđan Perišić komentariše početak vojnih vežbi „Er difender 23“, koje su najavljene kao najveće vazdušne vežbe u istoriji NATO:

„Najveći problem SAD je što ne vide da su u pokušaju izolacije Rusije, izolovale same sebe“, kaže naš sagovornik.

Otvorite Telegram da bez cenzure primate izbor naših najboljih vesti

Deset dana, između 12. i 23. juna, 10.000 vojnika iz dvadeset zemalja članica NATO, uz učešće Japana i Švedske, kao i više od 250 aviona demonstriraće silu na tlu i nebu Nemačke u najvećoj vežbi u istoriji Severnoatlantske alijanse.

Vežbe – pucanj u prazno

Prema Perišićevim rečima, ova vojna vežba zapravo, Vašingtonu samo može da pomogne da uspostave jaču kontrolu nad učesnicima jer „pokazivanje mišića“ prema Rusiji i neutralnim zemljama, kao i prema onima koji nisu zainteresovani za saradnju sa Alijansom nije delotvorno.

„SAD ovim vežbama, najvećim koje su do sada održane u Evropi, žele da ostvare i dodatnu homogenizaciju zemalja i marionetskih država kojima upravljaju, a s druge strane da zastraše druge države, kao što su Srbija i Republika Srpska, koje se opiru članstvu u NATO. Ali ne mogu da uspeju u tome, jer oni jesu homogenizovali zapadni svet, ali samim tim su se i izolovali od ostatka sveta.

Ne samo od Rusije, nego i od ostalih zemalja van zapadnog sveta, a to su namenili Rusiji“, kaže Perišić.

To se vidi po tome što Rusija ima bogatiju i sadržajniju saradnju sa državama latinske Amerike i Afrike od izbijanja ukrajinske krize, nego pre nje. Tako se ispostavlja da su, ma kolikog obima bile, NATO vežbe, kako naš sagovornik kaže, pucanj u prazno.

„Er difender 23“ oslanja se na vežbe kopnenih snaga NATO-a koje su pod nazivom „Difender Jurop 2023“ počele 20. aprila i završavaju se na isti dan kao i ove u Nemačkoj, 23. juna, podseća Perišić.

Proveravanje različitih scenarija

Prema rečima generala u penziji i profesora na Vojnoj akademiji Mitra Kovača, vojne vežbe služe za razradu scenarija u slučaju oružanog sukoba.

Ukrajinska kriza ulazi u viši nivo, dok Vašington ne zna na koji način da se izvuče iz problema jer nije spreman da podnese poraz ukrajinskih snaga u takozvanoj kontraofanzivi i vojnu i političku pobedu Rusije, napominje on.

„Amerika je spremna da širi scenario krize i sukoba kroz nove donacije oružja i finansijskih sredstava, kao i kroz uključivanje evropskih saveznika, ali sve do nivoa da ona ne bude neposredno uključena sa svojim vojnicima. Ove NATO vežbe i širenje zone sukoba jesu jedan od mogućih scenarija“, konstatuje Kovač.

Taj scenario je, kako dodaje, vezan za vojni poraz Ukrajine. U slučaju pucanja ukrajinskih frontova, postoji mogućnost da se deo „voljnih“ članica NATO direktno uključe u sukob. Njihovo uključivanje izuzelo bi NATO od odgovornosti, ali, prema Kovačevim rečima, one bi uživale podršku, logističku, obaveštajnu i, verovatno u ključnim momentima i vazduhoplovnu, od SAD i Velike Britanije, kaže Kovač.

„Niko ne isključuje mogućnost da se i NATO kao celina, po Članu 5, nakon uključivanja, na primer, poljskih oružanih snaga, njihovog stradanja i neuspeha, uključi i većina evropskih država. Taj scenario mogao bi u nuklearni ambis povući ceo NATO. To je ekstremna varijanta koju SAD ne žele i trudiće se da ga na svaki način izbegne. Trudiće se da ovaj sukob lokalizuje kroz ostrašćene voljne članice koje bi učestvovale u ratu“, ističe Kovač.

Međutim, ni „koalicija voljnih“ ne bi ostala bez nuklearnog odgovora, smatra naš sagovornik. Jer ukoliko frontovi u Ukrajini budu probijeni, i ukoliko bi se pojedine članice NATO-a uključile u sukob, Rusija se ne bi libila da upotrebi taktičko nuklearno naoružanje, smatra Kovač uz napomenu da je Moskva to u nekoliko navrata i isticala.

„Pitanje je samo ozbiljnosti, da li neko čuje ili ne čuje upozorenja. Kao što nisu čuli upozorenja pre ovog rata, plašim se da i sada Zapad neodgovorno odnosi prema tim upozorenjima i da rizikuje upotrebu taktičkih nuklearnih projektila sa kojima bi se otreznila bilo koja članica NATO koja bi neposredno uzela učešće u sukobu u Ukrajini“, objašnjava naš sagovornik.

I Kovač smatra da vežbe služe disciplinovanju evropskih članica – one, iako su već sada američki poslušnici, postaju još veći poslušnici kada vide da u Evropu stižu novi i novi kontigenti američke armije, bez obzira da li se radi o nuklearnim snagama, pešadiji ili protivraketnoj odbrani.