Ruski politikolog i kolumnista Igor Pšeničnikov, u svom tekstu razotkriva šta se zapravo krije iza najava američkog predsednika Donalda Trampa da će „uvesti red“ u Ukrajini.
Po njegovom mišljenju, reč nije o iskrenoj želji da se rat zaustavi i da se Ukrajina stabilizuje, već o delu mnogo veće geopolitičke igre u kojoj SAD pokušavaju da preurede svet prema sopstvenim interesima, po svaku cenu.
Prema Pšeničnikovu, nova Trampova politika vodi ka potpunom razbijanju postojeće međunarodne arhitekture i povratku na principe „zakona moći“.
U toj viziji, SAD nastoje da uspostave kontrolu nad glavnim svetskim trgovačkim i transportnim rutama, izvorima energenata i ključnim poljoprivrednim oblastima. Ukratko, da Ameriku zaista učine „ponovo velikom“ kroz potpunu dominaciju, a ne kroz partnerstva.
U tom svetlu, Ukrajina nije cilj, već sredstvo. Ukoliko Rusija uspe da zadrži kontrolu nad teritorijama koje je zauzela, a zapadne oblasti Ukrajine pokloni Poljskoj, Mađarskoj i Rumuniji, Amerika gubi stratešku platformu za pritisak na Moskvu.
Zato SAD žele da zadrže što veći deo ukrajinske teritorije pod sopstvenom kontrolom, makar i indirektno, kroz uslove mira koje diktiraju preko evropskih partnera.
U tom kontekstu nastaje i tzv. „sporazum o retkim zemnim metalima“, koji SAD guraju Kijevu. Pitanje je da li takvi resursi uopšte postoje u isplativim količinama u Ukrajini, ali to nije ni suština. Po Pšeničnikovu, Vašingtonu nije cilj sam metal, već tlo – teritorija kao takva, pogodna za vojnu, ekonomsku i političku kontrolu.
Dalje, Pšeničnikov smatra da SAD ne žele direktno da rizikuju. Ako dođe do sukoba u Evropi, Amerikanci će se povući iza okeana, a Evropu gurnuti u vatru. Tu na scenu stupaju evropski lideri poput Emanuela Makrona, za kojeg autor kaže da je eksponent „duboke države“ i klana Rotšild.
Upravo Makron je prvi javno ponudio francusko nuklearno oružje za zajedničku upotrebu EU, što je Pšeničnikov ocenio kao znak njegovog dubokog vezivanja za američke geopolitičke interese.
Britanski premijer Kir Starmer, po toj logici, takođe ne deluje samostalno. Britanska aristokratija i američka „duboka država“ funkcionišu kao jedinstven organizam, dok su svi ostali evropski narodi, posebno Skandinavci i Balti, samo topovsko meso u ovom scenariju. Njihove trupe se planiraju iskoristiti za sprovođenje „mirovne misije“ u preostalom delu Ukrajine.
Pritom se sve to finansira novcem evropskih poreskih obveznika. Planirano je formiranje fonda od 800 milijardi evra za naoružavanje Evrope protiv Rusije. Tako SAD, bez većih troškova i rizika, zadržavaju kontrolu nad teritorijom koja će, po mirovnom sporazumu, ostati Ukrajina.
Šta god da se tamo dešava – kriminal, siromaštvo, fašizacija – Vašington će brinuti samo o bezbednosti svoje imovine. Sve to, prema Pšeničnikovu, biće sprovedeno preko Makrona, koji nosi „malu ali veoma prljavu tajnu“ – svoju zavisnost od centara moći koji ga i drže na vlasti.
U zaključku, Pšeničnikov tvrdi da Tramp samo preuzima kontrolu nad projektom koji su već pokrenule demokrate. Nova faza se samo razlikuje jezikom i metodama, ali su ciljevi isti- globalna dominacija Amerike, po svaku cenu. Ukrajina je samo jedno od žarišta koje služi kao poligon za večitu imperijalnu ambiciju Vašingtona.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
