Populističke, „antievropske“ stranke mogle bi da ostvare značajan rezultat na evropskim izborima u junu što bi pomerilo ravnotežu Evropskog parlamenta udesno i ugrozilo ključne stubove agende EU, izveštava „Gardijan“ pozivajući se na istraživanja javnog mnjenja.
Ankete sprovedene u svih 27 zemalja članica EU, u kombinaciji sa upoređivanjem učinka nacionalnih partija na prošlim izborima za EP, pokazuju da su desničarske stranke na dobrom putu da završe prve u devet zemalja, uključujući Austriju, Francusku i Poljsku.
Na drugom ili trećem mestu mogle bi završiti u još devet zemalja, među kojima su Nemačka, Španija, Portugal i Švedska, a sve to bi moglo prvi put da dovede do većinske desničarske koalicije demohrišćana, konzervativaca i poslanika radikalne desnice u parlamentu.
Istraživanje bi trebalo da posluži kao „poziv za buđenje evropskim kreatorima politike“ o tome kakav je ulog na izborima, rekli su politikolozi Sajmon Hiks i Kevin Kaningem, koautori izveštaja za Evropski savet za spoljne odnose (ECFR).
Oni su naglasili da bi posledice glasanja mogle biti dalekosežne, tvrdeći da bi sledeći sastav Evropskog parlamenta mogao da blokira zakone o evropskom zelenom dogovoru i da zauzme tvrđi stav prema drugim oblastima suvereniteta EU, poput migracije, proširenja i podrške Ukrajini, ističe se u tekstu.
[adsenseyu1]
Jedan od zaključaka je i da bi debate na domaćem terenu mogle da budu ugrožene pokušajima da se „ograniči uticaj EU iznutra“, što bi mogle da forsiraju vlade Mađarske, Italije, Slovačke, Švedske ali i Holandije, ako na čelo nove vlade dođe stranka Gerta Vildersa.
Projekcije su pokazale da glavne političke grupe u parlamentu, Evropska narodna partija (EPP) desnog centra, socijalisti i demokrate (S&D) levog centra, centristička Obnovimo Evropu i Zeleni, gube evroposlanike.
Radikalnija levičarska grupa, a posebno populistička desnica, uključujući Grupu evropskih konzervativaca i reformista (ECR) i krajnje desničarski Identitet i demokratija (ID), trebalo bi da izađu kao glavni pobednici, sa realnom mogućnošću ulaska u većinsku koaliciju prvi put.
Iako se čini da će EPP verovatno ostati najveća politička grupa, zadržati moć postavljanja dnevnog reda i odrediti izbor sledećeg predsednika Evropske komisije, u izveštaju se tvrdi da će populisti, posebno sa radikalne desnice, imati veću reč nego ikada ranije.
Očekuje se da će „Braća Italije“ Đorđe Meloni povećati broj svojih poslanika u Evropskom parlamentu na 27, a Nacionalno okupljanje Marin Le Pen na putu je da osvoji rekordnih 25 mesta.
Predviđa se da će u Austriji Partija slobode (FPO) udvostručiti ukupan broj poslanika na šest, dok se u Nemačkoj čini da će Alternativa za Nemačku (AfD) skoro udvostručiti svoju zastupljenost i imati 19 poslanika.
Populističke evroskeptične stranke će verovatno biti vodeće u Austriji, Belgiji, Češkoj, Francuskoj, Mađarskoj, Italiji, Holandiji, Poljskoj i Slovačkoj, a na drugom ili trećem mestu u Bugarskoj, Estoniji, Finskoj, Nemačkoj, Letoniji, Portugalu, Rumuniji, Španiji i Švedskoj.
Kao rezultat toga, predviđa se da će desničarski ID dobiti još 40 mesta, ukupno 98, što je potencijalno čini trećom političkom snagom i otvara mogućnost koalicije „populističke desnice“ sa 49 odsto poslanika u novom parlamentu, navodi se u izveštaju.
Ankete sugerišu da će trenutna koalicija „levog centra“ pasti na 36 odsto od ukupnog broja poslanika.
[adsenseyu4]
Autori izveštaja napominju da bi uloga mađarske stranke Fides mogla biti ključna: trenutno nezavisna, stranka premijera Viktora Orbana bi mogla da osvoji 14 mesta i pridruživanjem nacionalno-konzervativnoj ECR da postane treća najveća politička grupa.
S druge strane, alijanse centra i levog centra koja je progurala mere vladavine prava, uključujući zadržavanje budžetskih plaćanja u slučaju Mađarske i Poljske, možda više neće biti, navodi se u izveštaju.
(RT Balkan)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
