S obzirom da institucije na Kosovu i Metohiji ne mogu da obezbede mir srpskom narodu i nealbancima, te da opstanak Srba zavisi od međunarodnih snaga, povlačenjem Kfora i Unmika oslobodio bi se prostor za delovanje albanskih ekstremista i dovršenje etničkog čišćenja.
Neki u tom povlačenju vide izlaznu strategiju Zapada jer Srbija neće da prizna Kosovo.
Ovako vest da će jedna od velikih sila uskoro tražiti povlačenje međunarodnih snaga sa Kosova i Metohije komentariše predsednik Odbora za KiM Skupštine Srbije Milovan Drecun.
Informaciju o tome, javnosti je preneo srpski predsednik Aleksandar Vučić, uz napomenu da bi povlačenje Unmika i Kfora bila „katastrofa za sve nas“. Na pitanje, o kojoj velikoj sili se radi, Vučić je rekao da ne može da saopšti jer su to obaveštajni podaci iz oficijelnih izvora.
Kfor i Unmik sprečavaju etničko čišćenje Srba
Dovršenju projekta etničkog čišćenja, Priština se, izgleda, uporno nada, navodi Drecun, a takav plan rezultirao bi ugrožavanjem bezbednosti srpskog naroda što Srbija ne bi dozvolila.
Primetno je, dodaje Drecun, da prištinske institucije jačaju vojne kapacitete – usvojen je vojni budžet koji je skoro dvostruko veći od budžeta iz prethodnih godina, a Kosovske bezbednosne snage učestvuju u vojnim vežbama NATO, kao što je najveća vojna vežba NATO u Evropi – „Branilac Evrope 20121“.
„Imajući u vidu i da ih pojedine NATO zemlje intenzivno naoružavaju i obučavaju, da su strukturisani kao prava vojna organizacija, potpuno je jasno da bi te snage eventualno bile upotrebljene za realizaciju aspiracija Prištine da sever KiM stavi pod punu kontrolu i da protera Srbe sa cele teritorije KiM. A jedini način da to urade je da nema Kfora“, naglašava naš sagovornik.
Odlazak međunarodnih snaga uzrokovao bi i otvaranje pitanja nekih drugih teritorija koje su na udaru velikoalbanskog separatizma, dodaje on.
„To su opasne ideje. Oni koji predlažu tako nešto igraju se vatrom i izgleda da žele da izazovu sveopštu destabilizaciju, ne samo Srbije, ne samo na KiM, nego i celog regiona“, ističe Drecun.
Drecun naglašava da povlačenja međunarodnih snaga nema dok god je na snazi Rezolucija 1244 – uloga Unmika je marginalizovana nakon rekonfiguracije kojom je glavna administrativna uloga na KiM prebačena na EU i Euleks, ali on je ipak prisutan i dokle god postoji, postoji i Rezolucija 1244.
„Ako bi se, eventualno menjala Rezolucija tako da se Unmik povuče, moralo bi da se dobije saglasnost svih članica Saveta bezbednosti, ali tu su Rusija i Kina. Izgleda da neko zaista pokušava da stvori situaciju u kojoj bi se reklo da je Kosovo samostalna i nezavisna država koja više nije pod patronatom UN i na taj način se, izgleda, traži izlazna strategija ako Srbija ne prihvati da prizna Kosovo“, kaže Drecun.
Ta izlazna strategija, prema Drecunovim rečima, podrazumeva zaobilazni put kojim bi se za KiM obezbedio status nezavisne države sa svim njenim prerogativima, uprkos tome što Srbija ne priznaje da prizna nezavisnost Prištine.
Povlačenje međunarodnih snaga ne prolazi u SB UN
O Savetu bezbednosti kao jedinoj adresi kojoj se treba obratiti kada se govori o eventualnom povlačenju međunarodnih snaga sa KiM govori i profesor međunarodnog prava sa Pravnog fakulteta u Beogradu Bojan Milisavljević. Uz ogradu da se radi o spekulacijama, a ne o zvaničnom predlogu, on napominje da je vrlo verovatno da se o tome razgovaralo u kuloarima među nekim od stalnih članica najvišeg tela UN.
„Savet bezbednosti je adresa na kojoj se odlučuje o tome hoće li mandat međunarodnih snaga biti obustavljen ili menjan. Vrlo je moguće da su konsultacije između članica SB u toku i da je to izašlo kao informacija. Ali, to ne znači da bi takva odluka bila usvojena jer bi na našu inicijativu, naše saveznice, Rusija i Kina po tom pitanju bile rezervisane“, objašnjava Milisavljević.
Hipotetički govoreći, ukoliko snage UN budu povučene sa Kosova i Metohije, Rezoluciju 1244 morala bi da zameni nova rezolucija SB, dodaje Milisavljević.
„Ako govorimo o interesima Srbije, svakako je bolje da međunarodne snage ostanu na KiM. To je nešto što garantuje neki oblik zaštite za naše ljude, kulturnu baštinu i sve ostalo što je važno za nas“, smatra Milisavljević.
Povlačenje KFOR-a zahteva novi plan Srbije
Za nekadašnjeg obaveštajnog oficira Vojske Srbije Ljubana Karana, najava o povlačenju Unmika i Kfora nije iznenađenje. O tome je bilo nezvaničnih razgovora, podseća on, kada su zapadne sile odlučile da od Kosovskih bezbednosnih snaga naprave Vojsku Kosova.
„Tada su oni doneli plan o tome da se Kfor povuče i da sve ono što imaju ostave Kosovskim bezbednosnim snagama, koje bi navodno štitile sve stanovnike Kosova. To je stara ideja, ali za nas je to stvarno katastrofa. Prvi put sada imamo nešto opipljivo od te najave, barem obaveštajne podatke, ako ne neke druge. Do sada je sve bilo na nivou „rekla-kazala“ ili su u pitanju bile zakulisne igre“, kaže Karan.
Sada na videlo izbija plan zapadnih sila o formiranju takozvane Vojske Kosova i formiranje baza za nju, dodaje Karan. Prema njegovim rečima, prva baza planirana za Vojsku Kosova bila bi na brdu Crnuša, odakle bi ceo sever Kosova mogao da bude kontrolisan. Sa formiranjem Vojske Kosova pogotovo bi bili ugroženi Srbi u enklavama.
Vesti o povlačenju Unmika i Kfora još treba proveriti, dodaje Karan.
„Ako su tačne, onda moramo da napravimo novi plan u vezi sa KiM i da striktno postupamo u skladu sa njim, a ne sa planovima koje bi nam nametnula, ono što pogrešno zovemo – međunarodna zajednica, koja u stvari predstavlja moćne zapadne sile“, zaključuje Karan.
Srpski predsednik najavio je da će u narednim danima razgovarati sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom kako bi on svojim uticajem u Alijansi učinio da do toga ne dođe i naglasio da je susret sa Stoltenbergom od posebnog značaja.
(sputnik)
