Iako su Moskva i Vašington u Rijadu razgovarali čak 12 sati, među temama koje su najviše podigle prašinu jeste potencijalno povezivanje ruskih banaka sa međunarodnim platnim sistemom SWIFT.
U zvaničnom saopštenju Kremlja jasno se navodi da se razgovaralo o ukidanju sankcija prema ruskim finansijskim institucijama koje su ključne za izvoz hrane i đubriva.
Međutim, euforija koju bi ova vest mogla da izazove, prema rečima stručnjaka, nije baš opravdana.
Ekonomista Nikolaj Kulbaka u razgovoru za „Ridus“ spušta loptu. Kako kaže, iako američki predsednik Donald Tramp možda i ne bi imao ništa protiv vraćanja ruskih banaka u SWIFT, bez dogovora sa Evropskom unijom – sve ostaje samo na nivou razgovora.
„Pre svega, mora se postići dogovor sa EU. Tek onda se može ozbiljno govoriti o povezivanju ruskih banaka“, naglašava Kulbaka.
Kulbaka dodaje da ova tema zasad više liči na ono što bi Moskva želela da se dogodi, nego na nešto što je realno dogovoreno. „Ovo je pre svega politička igra i vrlo je moguće da su signali o SWIFT-u deo taktike. Ne bih savetovao da se javnost previše nada“, upozorava on.
Takva sumnja nije bez osnova. U protekle dve godine, pitanje vraćanja Rusije u SWIFT sistem više je puta bilo spominjano – ali nikada nije zaživelo. SWIFT, kao sistem za globalne bankarske transakcije, ne funkcioniše nezavisno, već pod snažnim uticajem Zapada, pre svega SAD i EU. A trenutni odnosi između Brisela i Vašingtona, iako formalno saveznički, prilično su zategnuti.
Zanimljivo je i to što, uprkos napetostima, Bela kuća i dalje ima značajan uticaj na Evropu, pogotovo kada je reč o velikim geopolitičkim odlukama. Mnogi analitičari smatraju da Tramp, ako zaista odluči da podrži povratak Rusije u SWIFT (makar delimično), može izvršiti pritisak na ključne članice EU kako bi se taj plan i realizovao.
Ipak, u praksi to neće ići glatko. U Evropskoj uniji i dalje vlada snažno antirusko raspoloženje, a mnoge države članice oštro se protive bilo kakvom ublažavanju sankcija, makar i kada je reč o bankama koje učestvuju u trgovini hranom i đubrivom – sektorima koji nominalno nisu pod punim sankcijama.
U ovom trenutku, priča o SWIFT-u i ruskim bankama je na ivici između diplomatije i iluzije. S jedne strane, sama činjenica da se o tome razgovara može ukazivati na spremnost za delimično popuštanje. S druge strane, ako sve ostane na „dobroj volji“, bez konkretnih koraka i dogovora sa EU – Rusiji preti da još jednom bude izigrana.
„Povratak u SWIFT može zvučati kao proboj, ali lako može postati i zamka“, zaključuje Kulbaka.
Kako god bilo, naredni meseci pokazaće da li je u Rijadu zaista otvoren put ka ublažavanju finansijskih stega – ili je sve ostalo na protokolarnim obećanjima koja služe za smirivanje tenzija, a ne za suštinske promene.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
