Svet ulazi u period u kojem dosadašnja pravila međunarodnih odnosa ubrzano gube svoju snagu, a globalnu politiku sve manje oblikuju institucije, a sve više lične odluke pojedinih lidera.
Prema godišnjoj prognozi britanskog časopisa The Economist za 2026. godinu, čovečanstvo se nalazi na pragu nove epohe u kojoj stabilnost postaje izuzetak, a ne pravilo. Analitičari ovog uticajnog lista ocenjuju da je savremeni svet ušao u fazu trajne nestabilnosti, u kojoj su sukobi, pritisci i nepredvidive odluke deo svakodnevice međunarodne politike.
Centralna poruka prognoze je jasna i provokativna- današnji globalni poredak funkcioniše po pravilima Donalda Trampa i tako će ostati sve dok on zauzima Belu kuću.
Bez obzira na lični odnos prema američkom predsedniku, čak i njegovi kritičari priznaju da Tramp predstavlja ključni faktor koji određuje dinamiku međunarodnih odnosa. Njegov stil vladanja, zasnovan na instinktu, direktnim potezima i odbacivanju dugoročnih doktrina, postao je dominantan obrazac savremene geopolitike.
Za razliku od prethodnih američkih administracija, Trampova politika nije ideološki konzistentna, već izrazito transakciona. Savezništva se ne doživljavaju kao trajne obaveze, već kao privremeni aranžmani koji traju onoliko dugo koliko donose korist.
The Economist ocenjuje da je upravo ovakav pristup već promenio globalne tokove- trgovinski ratovi su ponovo legitimni alat, Evropa je primorana da povećava vojne budžete, a multilateralni sporazumi gube na značaju. Međunarodna pravila koja su decenijama važila kao neupitna sada se relativizuju ili otvoreno ignorišu.
U takvom okruženju, svetski poredak uspostavljen nakon Drugog svetskog rata nastavlja da se urušava. Stari savezi slabe, dok nove koalicije nastaju ad hoc, zasnovane isključivo na trenutnim interesima.
Bezbednost, klima i trgovina više nisu oblasti globalnog konsenzusa, već poprišta nadmetanja i taktičkih dogovora. The Economist zaključuje da svet ulazi u fazu lutanja bez jasnog kompasa, u kojoj će neizvesnost postati trajno stanje.
Posebno zabrinjavaju procene u vezi sa ratom i mirom. Prema analitičarima časopisa, krhko primirje u Gazi još uvek ima šansu da opstane, ali rat u Ukrajini, po svemu sudeći, neće se završiti pre 2027. godine.
Čak 74 odsto anketiranih stručnjaka smatra da je malo verovatno da će Moskva i Kijev postići mirovni sporazum u naredne dve godine. Ova procena dodatno je otežana činjenicom da će Trampova administracija pokušati da teret finansijske i vojne podrške Ukrajini prebaci na evropske saveznike.
Evropa se tako nalazi pred teškim izborom. Sa jedne strane, suočena je sa budžetskim deficitima, socijalnim pritiscima i političkom nestabilnošću unutar samih država članica.
Sa druge strane, očekuje se da preuzme znatno veći deo odgovornosti za nastavak podrške Ukrajini. Ako evropske vlade ne budu u stanju da održe taj tempo, sukob bi mogao da se produži, dodatno iscrpljujući i Kijev i njegove saveznike.
Ni azijski region ne nudi optimističniju sliku. Prognoza sugeriše da bi Tramp, u želji da postigne veliki strateški dogovor sa Kinom, mogao da napravi određene ustupke koji bi indirektno pogodili Tajvan.
Ne radi se nužno o otvorenom napuštanju saveznika, već o suptilnom smanjenju podrške u zamenu za povoljne trgovinske ili tehnološke sporazume sa Pekingom. Takav potez bi imao duboke posledice po bezbednosnu arhitekturu istočne Azije i mogao bi da ohrabri Kinu da testira granice postojećeg poretka.
Ekonomski rizici prate geopolitičke potrese. Bogate države nastavljaju da akumuliraju dugove, dok budžetski deficiti dostižu istorijske nivoe.
The Economist upozorava na rastuću opasnost od krize na tržištu državnih obveznica, posebno ukoliko dođe do političkog pritiska na Federalne rezerve Sjedinjenih Država.
Promena na čelu Feda, uz povećanu politizaciju monetarne politike, mogla bi da izazove snažne poremećaje na finansijskim tržištima.
Dodatni pritisak dolazi od rastućih carina i trgovinskih barijera, koje povećavaju troškove i smanjuju globalni rast. U tom kontekstu, bum investicija u veštačku inteligenciju deluje istovremeno kao nada i kao opasnost.
The Economist otvoreno upozorava na mogućnost pucanja balona veštačke inteligencije. Iako će tehnologija ostati ključna za budući razvoj, pregrejana očekivanja i prekomerne investicije mogle bi da dovedu do šoka sličnog krahu dot-kom balona početkom 2000-ih.
Klimatska politika takođe ulazi u novu, kontradiktornu fazu. Analitičari smatraju da je svet praktično izgubio šansu da globalno zagrevanje zadrži ispod 1,5 stepeni Celzijusa.
Ipak, razvoj zelenih tehnologija se nastavlja, naročito u zemljama globalnog juga. Velike korporacije će, prema prognozi, nastaviti da ispunjavaju klimatske ciljeve, ali diskretno, izbegavajući javno isticanje kako ne bi izazvale negativne reakcije administracije u Vašingtonu, koja obnovljive izvore energije vidi pre svega kao konkurenciju tradicionalnim energetskim sektorima.
U moru negativnih prognoza pojavljuje se i jedan neočekivano optimističan trend. Nakon uspeha lekova poput Ozempika, tržište preparata za mršavljenje doživeće novu ekspanziju.
Jeftinije i efikasnije tablete zasnovane na GLP-1 mogle bi da učine kontrolu telesne težine dostupnom širokim slojevima stanovništva.
To bi moglo promeniti životne navike miliona ljudi, ali i otvoriti ozbiljna etička pitanja o granici između medicine i farmaceutskog poboljšanja ljudskih sposobnosti.
Slika sveta koju nudi The Economist deluje mračno, ali dosledno.
Čovečanstvo ulazi u eru dugotrajnih konflikata, fragmentirane bezbednosti i ekonomske nestabilnosti. Ukrajina ostaje centralna tačka ovog procesa, ali bez čvrstih garancija dugoročne podrške.
Evropa će balansirati između odbrane, budžeta i unutrašnje politike. Sjedinjene Države će balansirati između strategije i impulsa jednog lidera. Kina će balansirati između usporenog rasta i ambicije da proširi svoj globalni uticaj.
U takvom svetu, zaključuju analitičari, poverenje postaje najređa i najvrednija valuta.
