Naslovnica SPEKTAR Šta je azbest i zašto je smrtonosan? Stručnjaci tvrde da se širi...

Šta je azbest i zašto je smrtonosan? Stručnjaci tvrde da se širi zbog rušenja hotela „Jugoslavija“

Visokokancerogen i jedan od najotrovnijih materijala – azbest, prema tvrdnjama pojedinih stručnjaka i aktivista, širi se Beogradom od kako je počelo rušenja hotela Jugoslavija, prilikom čije izgradnje je, kako su rekli, upotrebljavana ova toskična materija.

Azbest se, upozoravaju sagovornici Nova.rs, udisanjem lepi za pluća i uzrokuje rak, a firme koje mimo zakonske procedure ruše građevine u kojima se ova materija nalazi, morale bi da odgovaraju zbog ugrožavanja zdravlja i života ljudi.

Proteklih dana spekuliše se o različitim količinama azbesta u građevinskom materijalu hotela Jugoslavija, čija se prašina nakon početka rušenja širi, zagađuje vazduh i uzrokuje najteže bolesti.

“Azbest je kancerogen i veoma opasan po zdravlje, jer ukoliko se dogodi da sitna vlakna, mikrometarskih veličina, završe u mekim tkivima u plućima, tu će se i deponovati. Udisanjem te veličine čestica, one dospevaju direktno u pluća.

Ona tako predstavljaju aktivacione centre za pokretanje teških bolesti, pre svega, kancera”, objašnjava za Nova.rs prof. dr Dragana Đorđević, naučni savetnik u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu.

Ona naglašava da bi zbog rušenja hotela Jugoslavija, mimo svih zakonskih procedura, moralo da reaguje Ministarstvo, kao i Agencija za zaštitu životne sredine.

“Nažalost, oni kao da su mrtvi. Potpuno su nezainteresovani za posao koji treba da rade i zbog kojeg kao institucije postoje. NJihove inspekcije ne znam čemu služe, ako se ne bave ovakvim slučajevima”, revoltirano priča prof. dr Đorđević.

Pravilnik o uklanjanju azbesta

Opasnost od azbesta postoji bez obzira na količine ove toksične materije, ukoliko se građevine ruše mimo pravila, a azbestna prašina odlazi u vazduh.

“Prvo je bilo reči o toni, pa o 30 tona, tako da ne znamo sa sigurnošću koliko je azbesta u tim ruševinama, ali znamo da je ova toksična materija veoma opasna po zdravlje ljudi.

Dovodi do malignih oboljenja pluća ako se udiše, što ne mora biti obavezno jer postoje pravilnici o uklanjanju ove materije, ali firme koje se bave rušenjem, očigledno ih zanemaruju i zbog toga bi morale da odgovaraju pred zakonom.

Ako u nekoj građevini ima azbesta, on se prvo skida po određenoj proceduri, pa se tek posle pristupa uobičajenom rušenju”, objašnjava za Nova.rs toksikolog prof. dr Petar Bulat, nastavnik Katedre medicine rada Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Oni koji su u neposrednoj blizini ove materije najviše su izloženi opasnosti da obole od malignih bolesti.

Radnici u najvećoj opasnosti

“Najugroženiji su radnici koji rade na rušenju. Ti jadni ljudi i ne znaju koliko im je zdravlje ugroženo”, kaže prof. dr Bulat.

Opasnost od azbesta, međutim, našim građanima ne preti samo zbog rušenja hotela. Iako je u Srbiji korišćenje azbesta zabranjeno još od 2007, i danas u našoj zemlji postoje jalovišta ove razarajuće materije.

“Najpoznatije je Jalovište rudnika azbesta ‘Stragari’ kod Kragujevca. Proizvodnja azbesta je kod nas zabranjena. Međutim, mi i dalje ne shvatamo opasnost.

U Kragujevcu čak postoji fudbalski klub ‘Azbest’, što je potpuno neverovatno. To je kao da imamo FK Karcinom. LJudi uopšte ne razumeju kolika opasnost vreba od ovog materijala”, naglašava profesor Bulat.

Inače, “Stragari” je nekada bio najveći rudnik azbesta u Evropi, a ova otrovna materija masovno je u našoj državi korišćena u građevinarstvu i vodovodnim cevima.

Podsetimo, u vreme kada je građen hotel „Jugoslavija“, zakonom nije bila zabranjena upotreba azbesta i on je imao široku primenu kao vatrootporni materijal. Kasnije je taj materijal zabranjen za upotrebu zbog svoje toksičnosti.

Zato je sada, kada se ruši građevina u kojoj ima azbesta, neophodno strogo voditi računa kako se on uklanja, jer svako nestručno rukovanje ovim materijalom je potencijala ekološka bomba.

30.000 tona šuta

Dejan Bojović, diplomirani inženjer i predsednik Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu, izneo je u medijima tvrdnju da će iz 30.000 tona šuta, koji će nastati rušenjem hotela Jugoslavija, u vazduh biti oslobođena najmanje tona azbesta.

“Postoji prepoznavanje azbesta, uklanjanje, odnosno skidanje azbesta, njegova pakovanje i odvoz na trajno zbrinjavanje, to je procedura. Azbest je vrlo opasan materijal, koji utiče direktno na javno zdravlje, on se uklanja pod posebnim uslovima“, rekao je Bojović za Nova.rs.

Međutim, iz kompanije „Milenijum tim„, koja „radi na rušenju“, demantuju ove tvrdnje. Oni su, naime, saopštili da su navodi o postojanju opasnih materija u građevinskom materijalu nekadašnjeg hotela Jugoslavija, čije je uklanjanje u toku, netačne i zlonamerne.

Kako navode, uklanjanje postojećeg objekta, odvija se u skladu sa svim propisima i građevinskim standardima predviđenim za ovu vrstu posla.

„Gradilište je obezbeđeno i propisno obeleženo, a izvođenje radova ni na koji način ne ugrožava bezbednost i zdravlje stanovnika Novog Beograda i Zemuna, niti prolaznika“, poručuju iz „Milenijum tima“.

„Ne samo da ne odgovaraju istini, nego imaju za cilj izazivanje panike i nereda, što podleže i krivičnoj odgovornosti“, naglašavaju iz te kompanije.

Šta je azbest?

Azbest je mineral koji je nekada korišćen u širokom spektru građevinskih materijala, industrijskih proizvoda i vozila. Ova toksična materija spada u grupu vlaknastih mterijala koji se nalaze u prirodi, a korišćeni su zbog velike otpornosti, male provodljivosti toplote, kao i otpornosti na hemijske supstance. Takva kombinacija svojstava nije pronađena ni u jednom drugom materijalu, zbog čega se masovno upotrebljavao.

Azbest je do 70-ih godina prošlog veka imao široku primenu kao protivpožarni i izolacioni materijal. Stavljane su i azbestne ploče na krovove, a ima ga i u starim vodovodnim cevima.

Međutim, kasnije su otkrivene štetne posledice azbesta po zdravlje ljudi, uključujući rizik od raka pluća i drugih bolesti disajnih organa.

Kada se azbestna vlakna otpuštaju u vazduh, disanjem mogu dospeti u pluća. Takođe, azbest može kontaminirati tlo i podzemne vode, što predstavlja opasnost po lokalne ekosisteme, biljni i životinjski svet. Kada azbestni materijali postanu oštećeni ili izloženi određenim vremenskim uslovima, vlakna se mogu osloboditi i ući u vazduh.

LJudi koji žive ili rade u blizini jalovišta azbesta mogu biti izloženi ovim vlaknima, što predstavlja ozbiljan rizik po njihovo zdravlje.

Kada je reč o njegovom štetnom delovanju na ljudsko zdravlje smatra se da azbest utiče na bolesti pluća, zbog čega je u celoj EU 2005. zabranjeno korišćenje azbesta, a u Srbiji dve godine kasnije.

Izlaganje slobodnim azbestnim vlaknima može prouzrokovati sledeće bolesti:

azbestozu pluća, koja je za ovaj organ poput ciroze za jetru
mezoteliom, maligni tumor plućne maramice
bronhijalni karcinom
gastrointestinalni karcinom

Najveća opasnost vreba od – prašine

Prema ranijim studijama, kancerogeni efekat azbesta unetog oralno nije dokazan, za razliku od udisanja azbestne prašine.

U Belim vodama, kod Beograda, kako pišu mediji, postojalo je takozvano “azbestno naselje”, u kome je više od 20 zgrada izgrađeno šezdesetih godina.

Povećani nivo azbesta otkriven je devedesetih godina prošlog veka, nakon što su žitelji tvrdili da je učestalost raka bila veća od proseka.

(nova.rs)

Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se

Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte 
Otvorite novu mrežu Truth Social