Pre nekoliko dana sam smatrao da je neophodno pojasniti kojim je metodama globalistička elita decenijama uspevala da prodre u sve antiglobalističke pokrete, grupe i udrženja civilnog društva, da ih prevari, podmiti, uceni i za svoje ciljeve pridobije vođe gotovo svih, ili barem najuticajnijih društvenih organizacija i pokreta u zapadnom svetu i šire.
Iako je bilo komentara da su “Žuti prsluci” možda i počeli spontano da se okupljaju, ali se kasnije prepoznao njihov potencijal i sada se koriste za veće uloge u globalnoj geopolitičkih šahovskoj ploči, možda simpatije prema pokretu nisu dopuštale da se logično i bez emocija pokuša zaključiti da li je to zaista nezavisan pokret ili bi uticajniji igrači ipak mogli vući konce ovih protesta.
[adsenseyu1]
Ruski stručnjak Nikolaj Starikov ne veruje u apsolutnu slobodu ovog pokreta, ili barem njegovog rukovodstva, a pojašnjava i zašto.
Francuski predsednik Emanuel Makron je prošle nedelje rekao kako namerava da podrži amandmane na direktivu o gasu Evropske unije koja ometa izgradnju gasovoda Severni tok 2. Kasnije je objavljeno da se Pariz dogovorio s Berlinom, ali su sve opcije još uvijek otvorene.
Zbog nesuglasica oko gasovoda Makron je čak odbio da razgovara sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel na Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu. Šta je uticalo na stav predsednika Francuske i koje se posledice mogu očekivati od svađe čelnika vodećih država Evropske unije?
“Kakvo iznenađenje, ako se pomisli na bliskost Makrona i Merkel. Zapravo, pokret “Žutih prsluka” vrši pritisak na promenu stava francuskog predsednika Emanuela Makrona o pitanju Severnog toka 2. Naglašavam da samo prihvatanje činjenice da su “Žuti prsluci” američki instrument pritiska na francusku vladu daje uvid u tekuće procese”, tvrdi Nikolaj Starikov.
“Žuti prsluci” mogu misliti šta žele. Znate za šalu “kako su se zečevi voleli, ali su zapravo bili uzgajani”. Uz svo dužno poštovanje prema civilnom društvu, “Žutim prslucima” i njihovoj želji da poboljšaju Francusku, ovaj pokret nije stvoren da rešava građanske probleme, već kao instrument pritiska na Makrona.
Francuski predsednik je pod pritiskom da Vašingtonu jamči da Evropa ne krene prema nezavisnosti. Da nema nikakve evropske vojske, da ne bude govora o “Novoj Evropi” i “Staroj Evropi”, jer postoji samo jedna i jedinstvena proamerička Evropa. A da bi ona bila takva mora se blokirati izgradnja Severnog toka 2″, piše ruski stručnjak.
Zašto je baš Makron odabran da to odradi? Zato što nije shvatio da je sav bes u zemlji usmeren na to da shvati i promeni svoju politiku. Podsetiću još jednom da kada je Makron odleteo na sastanak G20 u Argentini, tamo ga je dočekao i čovek u žutom prsluku. Signal je poslat, a Makron je, kao što vidimo, sve shvatio.
“Očigledno da je stvaranje političkih alata uobičajena praksa. U tom smislu, stvaranje “Žutih prsluka” nije ništa posebno. Izmišljeni su kako bi pobedili i naterali Makrona da shvati poruku onih koji stoje iza tog pokreta. Vlada Makrona je svesna da, ako ispuni zahteve onih koji stoje iza tog pokreta, sa samim pripadnicima pokreta može da radi šta bilo. Može ih kazniti, uhapsiti, pucati na njih gumenim mecima ili ih gušiti suzavcem, ništa strašno se neće dogoditi”, uveren je Starikov.
Ali kakve veze imaju Žuti prsluci i gasovod Severni tok 2? Naizgled nikakve, ali nije baš tako. Na kraju je sve tako jednostavno, a razlog je novac, ali puno više novca od 5 milijardi koje su SAD potrošile za pripremu i sprovođenje Maidana.
“Amerikancima, koji stoje iza “Žutih prsluka”, je važno da blokiraju izgradnju Severnog toka 2. Ukrajina se nalazi između Rusije i Evrope koja je uvoznik ruskog gasa, zbog čega Kijev dobija izdašne finansijske injekcije u svoj budžet. Ako se tranzit ruskog gasa zaustavi, a ugovor istekne, onda je potrebno ili smanjiti antiruski projekat u Ukrajini, ili ga finansirati iz vlastitog džepa. A na Zapadu nema viška novca”, piše Nikolaj Starikov.
Ovo pojašnjava i zahtev Francuske da se Nemačkoj dopusti izgradnja Severnog toka 2, ali da se Berlin obaveže kako će i sam nadgledati da se zbog toga ne smanji tranzit ruskog gasa preko Ukrajine.
Kako Berlin misli da se izvuče iz ovog začaranog kruga nije jasno, jer Severni tok 2 automatski smanjuje tranzit preko Ukrajine, a time se smanjuje mogućnost finansiranja antiruskog projekta u Kijevu. Ali, to sada nije tema.
“Francuska se svađa s Nemačkom, Nemačka nastavlja da gradi, a Sjedinjene Države sve otvorenije i grublje pokušavaju da uspore i ometu izgradnju gasovoda koja je već u toku. Videćemo šta će se dogoditi”, zaključuje Starikov.
(logicno.com)
