Američka i britanska avijacija bombardovale su Beograd i razne srpske gradove u nedelju, 16. aprila 1944. godine, na hrišćanski srpski praznik Uskrs. Bombardovanje je izvedeno mnogo surovije nego što je to Hitler učinio tri godine ranije u nedelju, 6. aprila 1941. godine.
Nema jednostavnog objašnjenja i sigurno nema opravdanja za ovo varvarstvo. Da bi bilo još šokantnije – dok je broj srpskih gradova bio nemilosrdno bombardovan na ovaj pravoslavni praznik – nijedan od hrvatskih gradova nije doživeo istu sudbinu. Zašto su Srbi – nominalni saveznici bombardovani dok nominalni neprijatelj nije bio? Teorije su mnoge i možemo samo da nagađamo.
Mišel Liz je bio jedan od britanskih oficira kog su 1943. godine specijalne snage bacile u okupiranu Jugoslaviju. Proveo je godinu dana među četnicima. Četnici su bili srpski rojalisti lojalni Kraljevini Jugoslaviji i kralju Petru. To su bili antinacistički gerilski borci koje je predvodio srpski patriota general Draža Mihajlović. Ovo je citat iz knjige gospodina Liza.
Šta bi trebalo da bude toliko tajno u vezi sa operacijama vazdušnih snaga?
Teorija [u nekim srpskim krugovima] je da su napadi aviona zapadnih saveznika balkanskih vazduhoplovnih snaga bili pozvani posebno protiv srpskih gradova i sela, cinično odabirajući srpske, pravoslavne, verske praznike za bombardovanje. Nepobitna činjenica je da je tri dana uzastopno trajalo bombardovanje Beograda, koje se podudara sa pravoslavnim Uskrsom u aprilu 1944. godine, čiji je intenzitet nadmašio čak i napade Luftvafea u aprilu 1941. godine.
Na Svetog Đorđa 1944. godine crnogorski gradovi Nikšić, Podgorica i Danilovgrad su bili pogođeni savezničkim avionima, navodno zato što su u tim područjima postojale jake koncentracije lojalista, ali, zapravo, da bi se demoralisao pro-Mihajlovićev narod. Isto je učinjeno i u Zadru kako bi se demoralizovalo italijansko stanovništvo. [Britanska veza sa Titovim partizanima] Meklejnova knjiga Eastern Approaches daje njegovu impresivnu i zastrašujuću izjavu očevidaca o devastaciji Leskovca na dan otvaranja Ratweek-a, navodno kako bi se uništila koncentracija nemačkih oklopa i motornog transporta.
Međutim, korišćeno je pedeset letelica, a Meklejn je pokušao da ne razmišlja o populaciji malih farmera, trgovaca i železničkih radnika, starih ljudi, žena i dece, koji bi u ovom trenutku išli na svakodnevne poslove na ulicama. . … Činilo se da se čitav Leskovac telesno uzdiže u vazduh … civilne žrtve bile su velike. „
Vojno je koristio malj da bi ubio komarca. Ali partizanskom vođstvu svrha tog bombardovanja i drugih nije bila vojna, bila je politička. To je bilo pokazivanje snažnom pro-lojalističkom stanovništvu Jablanice ko su gospodari.
Nominalna procedura bombardovanja je bila da su Tito i njegov komandant odredili ciljeve preko britanske misije i njihovih savetnika RAF-a. Pitate se zašto BLO, ili savetnici Balkanskog ratnog vazduhoplovstva u bazi, nisu dovodili u pitanje neophodnost ekstenzivnih bombardovanja jugoslovenskih [zapravo isključivo – srpskih] područja, bolnica, crkava – i na verske praznike – i da nije bilo nekih političkih motiva. Zašto Meklejn nije dovodio u pitanje potrebu da se pokosi [srpski grad] Leskovac? Jedno je bilo masovno bombardovanje civila u nemačkim gradovima. Tamo su živeli Nemci, a moral Nemačke morao je biti slomljen.
Ali bombardovanje Beograda ili Leskovca kako bi se pogodila nemačka kasarna ili tenk i sa sigurnošću ubije ogroman broj jugoslovenskih [zapravo samo srpskih] saveznika sigurno je bilo nešto veoma zlokobno. Siguran sam da saveznici nikada ne bi razmišljali o bombardovanju Pariza, na primer, za Uskrs – ili bilo koji drugi dan – koliko god nemačkih tenkova prolazilo.
Ali, naravno, Tito je od početka jasno stavio do znanja da je njegova vojska suverena i da će on odlučiti. Da li je to važilo i za naređivanje masovnih formacija savezničkih bombardera?
… Nažalost, dosijei Balkanskog ratnog vazduhoplovstva su trajno zatvoreni, kao i glavni fajlovi SOE i SIS. Pitate se zašto. Šta bi trebalo da bude tako tajno u vezi sa operacijama vazdušnih snaga?
Izgleda da se istorija ponovo ponavlja. Snage bosanskih Muslimana su 1995. izdale ciljne liste za NATO pilote kada su bosanski Srbi trebali da budu bombardovani. Četiri godine kasnije, tokom NATO-vog napada na Jugoslaviju 1999. godine, albanski OVK teroristi morali su da obezbede avijaciji NATO-a podatke kako bombardovati Srbe [ponovo] u samoj kolevci srpske kulture – Kosovu.
Da sumiramo: zapadni saveznici su uvek bili spremni da obezbede svoje punomoćnike na terenu sa vazdušnim pokrivačem. To nije samo slučaj sa nedavnim jugoslovenskim građanskim ratovima. Istina je – u različitim vremenima – širom sveta. U drugoj polovini dvadesetog veka, Srbi – nominalni saveznici Sjedinjenih Država i Velike Britanije u Drugom svetskom ratu protiv nacista – bili su meta zlokobnih „savezničkih“ vazdušnih napada najmanje tri puta. Opet, to jednostavno zato što su „saveznici“ našli svoje zamenike koje su hteli da pomognu:
- Titovi komunisti 1944
- Hrvati, novi nacisti u njihovom napadu na Krajinu 1995. godine
- Islamski fundamentalisti u Bosni 1995. godine
- Albanski teroristi i dileri droge 1999. godine
Svaki od izabranih je zapanjujući od sledećeg. Svaki izbor je zagonetniji od sledećeg.
Da je Tito bio Čerčilov ručno izabrani punomoćnik na Balkanu više nije tajna. Iz deklasifikovanih pisama koje je Čerčil poslao Ruzveltu vidimo da je Čerčil insistirao da Ruzvelt prestane da podržava srpske kraljevske lidere.
Dok. 345, Čerčil Ruzveltu, Br. 638, april 1944
Rečeno je da je OSS [ Kancelarija strateške službe SAD-a] dobila instrukcije, koje ste vi odobrili, da se organizuje da se mala obaveštajna misija infiltrira u štab generala Mihajlovića, i od nas je zatraženo da organizujemo neophodne aranžmane.
Sada smo u procesu povlačenja svih naših misija u vezi sa Mihajlovićem i pritiskamo [Jugoslaviju i Srbiju] Kralja Petra da se oslobodi ovog tereta … Ako u ovom trenutku američka misija dođe do Mihajlovićevog štaba, ona će se čitavom Balkanu pokazati potpunu suprotnost akcija između Britanije i Sjedinjenih Država. Rusi će svakako stati na Titovu stranu, koju mi u potpunosti podržavamo. Tako ćemo potpuno nestati. Nadam se i verujem da se to može izbeći.
Objavljena u: „Ruzvelt i Čerčil, Njihova tajna ratna prepiska, strana 482, Njujork, 1975
Odmah, u pismu (Dok # 346, br. 515) dva dana kasnije (8. april 1944.) predsednik Ruzvelt se slaže i kaže: „Moje mišljenje u odobravanju misije OSS-a u Mihajlovićevom području bilo je da dobije obaveštajne podatke i misija je bila da nigde nema političke funkcije… Naredio sam da se zamišljena misija ne ponavi, ne šalje. „
Nije bilo potrebno mnogo ubeđivanja. Da li britanska ili američka verzija reči „saveznik“ na engleskom, zapravo znači – korisna budala. Samo nekoliko meseci ranije, a možda čak i u vreme kada je američki predsednik napisao gore navedeno pismo, četnici rojalisti spašavali su živote američkih pilota koji su pali nad Jugoslavijom. Nekih šest stotina! Zlobno bombardovanje srpskih gradova od strane druge grupe američkih pilota bilo je tipičan kaubojski način da se zahvali.
Godine 1941. Čerčil je zamolio Srbe da izvrše samoubistvo i kažu „Ne!“ Hitleru u vreme kada je bio na vrhuncu svoje moći. Srbi su to uradili i platili su sa više od milion života! Čerčil ih je tada pohvalio. Samo tri godine kasnije izrazio je zahvalnost istim zapanjujućim ljudima iz Beograda koji su se usudili da pevaju Hitleru u lice “Bolje rat nego pakt; bolje grob nego rob ”tako što ih je zlobno bombardovao na njihov najvažniji hrišćanski praznik. Na Vaskrs!
Takav je zapadni moral i svaki budući saveznik Britanaca i Amerikanaca treba da zna gore navedenu priču.
Webtribune.rs
Izvor: mightynose.wordpress.com
