Nesumnjivo je da se na globalnoj sceni sve više odustaje od dolara, da se era njegovog besomučnog štampanja bliži kraju, što će se na kraju odraziti na moć Amerike na međunarodnoj sceni.
Podsticanje privrede SAD velikim subvencijama je, ipak, samo odlaganje neminovnog kada će kamion dolara vredeti koliko i konfete, smatra ekonomista Miroslav Jovanović.
Dok su mediji u svetu još zabavljeni analizama finansijskih stručnjaka da li bankrot jedne američke banke iz tehničkog sektora ima taj kapacitet da podrije ceo bankarski sektor SAD, ono što se smatra sasvim izvesnim je da su mnoge države još ranije krenule da odustaju od dolara kao transakcione valute. Posledica toga je jasna, koliko god trenutno izgledalo da su tu stvari i dalje podeljene, kaže za Sputnjik profesor Instituta za globalne studije Univerziteta u Ženevi, dr Jovanović.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Odlaganje neizbežnog
„Amerika uz pomoć svog januarskog antiinflacionog programa i ogromnih subvencija domaćoj privredi većih od 350 milijardi dolara privlači i evropske kompanije da se prebace u SAD. Pogotovo one koje koriste veliku količinu eneergije. To slabi ekonomsku moć EU i evra, a s druge strane jača značaj SAD tako da je tu podeljena stvar. S jedne strane mnoge zemlje izlaze iz zone dolara i njegovog korišćenja, a s druge strane SAD na račun Zapadne Evrope jačaju svoju industrijsku, proizvodnu i ekonomsku moć, što pojačava i značaj dolara“, napominje naš sagovornik.
On, međutim, dodaje da će već za godinu ili dve biti jasno kako će se i na koju stranu to odvijati. Po njegovom mišljenju to što je preduzela Amerika je pokušaj spasavanja i odlaganje neizbežnog, pa i dedolarizacije, ističući da je sav ekonomski zamajac ipak u jugoistočnoj Aziji, što je već očigledno.
Ukazuje, ipak, na to da je američka privreda još izuzetno snažna, a dolar široko prihvaćen i da će potrajati to njegovo svrgavanje sa trona svetske valute.
„To je jedan jako veliki balon, a svi ti baloni na kraju puknu. To je papirni novac, nije zlatni, samo niko ne zna kada će taj trenutak da dođe, ali on dolazi svakako“, ističe naš sagovornik.
A kad će ne znamo
Ono što je jedino izvesno je da će biti dovoljna jedna igla da probuši i ispumpa taj balon kada naštampani kamioni dolara budu vredeli koliko i konfete, slikovit je ovaj ekonomista. Dodaje, međutim, da taj trenutak još nije pred nama.
„Nije jako blizu, a koliko je to niko za sada ne može da zna. Ovim potezom iz januara su to unekoliko odložili. To je tačno. Ali se sa druge strane dolar sve manje koristi“, zaključio je profesor univerziteta u Ženevi.
Jovanović deli mišljenje analitičara „Njujork posta“ Džeja Njumana da će odustajanje od dolara naneti snažan udarac pozicijama SAD na međunarodnoj sceni. Epoha kada je bilo moguće neograničeno štampati dolare mogla bi da se završi a sa njom će, kaže Njumen, otići i mogućnost Amerike da jeftino kupuje stranu robu.
On podseća da više od sto država nije podržalo antiruske sankcije Zapada zbog čega nastaju ekonomske koalicije koje koriste druge valute za trgovinu, što smanjuje potražnju za dolarom i samim tim vodi ka smanjenju njegove vrednosti.
„Nemam tome ništa da dodam. Da je zamena dolara uzela maha i to sve većeg, dokaz je trgovina između Kine i Saudijske Arabije, Rusije i Indije u njihovom nacionalnom novcu, čime se izbegava direktno korišćenje dolara i na taj način Amerikanci gube kontrolu“, kaže naš sagovornik.
[adsenseyu1]
On napominje da je sada to samo postalo svima očigledno, ali da su brojke još od 2015. godine ukazivale na pad moći dolara, odnosno njegov sve manji udeo u svetskim deviznim rezerva, što govori o odustajanje od te valute.
Sve manje dolara među deviznim rezervama
Američka valuta je 2015. činila 65 odsto globalnih deviznih rezervi, početkom 2020. godine 62 odsto, a na kraju 2021. godine pala je ispod 59 procenata.
Ono što su ekonomski analitičari predvideli da će, pored Rusije i Kine, u odbacivanje dolara najpre krenuti Indija, Iran i Turska, u praksi se i obistinilo. Malo ko je, međutim, očekivao da će se u tom krugu zemalja naći i zalivske petromonarhije, tradicionalni američki saveznici, čija je nafta temelj petrodolara. Sudijska Arabija je, takođe, dogovorila sa Kinom da joj naftu plaća u juanima.
Iznenadio je i Izrael, takođe jedan od najbližih američkih saveznika, koji je vrlo brzo po izbijanju rusko-ukrajinske krize, devizne rezerve tradicionalno sastavljene od dolara, evra i britanske funte, dopunio sa četiri nove valute – kanadskim i australijskim dolarom, japanskim jenom i kineskim juanom. Rezerve u dolarima su tako smanjene na 66,5 odsto.
Dve strane priče
Jovanović smatra da je ogromno štampanje dolara unazad 10-15 godina samo odlagalo ubrzanje inflacije koju sada Amerika, osim podizanjem ključne kamatne stope, leči i zakonom protiv inflacije koji je stupio na snagu u januaru ove godine. Njime su američkoj privredi obezbeđene ogromne subvencije, ali i inostranim firmama koje proizvodnju presele u SAD, što je posebno evropsku privredu učinilo vrlo nekonkurentnom.
Tako sa jedne strane imamo da dolar stavljen u stranu jer se sve više zaobilazi kao sredstvo plaćanja u međunarodnim transakcijama, ali postoji i druga strana priče da će Amerika na uštrb Evrope, uz Kinu, u ovom trnutku izaći kao pobednik u toj privrednoj utakmici.
Naš sagovornik, međutim, smatra da to ipak nije protivurečno koliko god izgledalo. Proces dedeolarizacije, kako objašnjava, ne može biti brz pa treba očekivati pokušaje Amerike da to spreči. Makar oni samo bili odlaganje očekivanog.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
Mira Kankaraš Trklja (Sputnik)
[adsenseyu4]
